PUBLIKACIJE

Zaključci predstavljeni u ovom tekstu su doneti na osnovu regionalnog istraživanja uspeha nezavisnih državnih institucija (NDI) u nadzoru mesnih sektora bezbednosti u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Kosovu, Makedoniji i Srbiji.

Pred vama je šesti broj biltena "Rod i bezbednost" za novembar-decembar 2011. godine.

Pored aktuelnih tema iz Srbije i sveta u oblasti rodne ravnopravnosti i bezbednosti, u ovom izdanju specijalizovanog biltena možete pročitati autorski tekst o položaju žena u policiji saradnice BCBP Jelene Bešlin iz organizacije Akademija ženskog preduzetništva.

Manje mesta za žene na vojnoj akademiji, poseban protokol o postupanju policijskih službenika u slučaju nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, seksualno uznemiravanje u oružanim snagama Velike Britanije i izrečene najviše kazne za trgovinu ljudima samo su neke od tema o kojima možete čitati u novom broju biltena Rod i bezbednost.

U Srbiji ne postoji politička svest o opasnosti koju predstavljaju ekstremno desničarske organizacije, pa samim tim ni politička volja za obračun sa desnim ekstremizmom. Bez obzira da li je reč o nezainteresovanosti ili blagonaklonom odnosu državnih institucija prema ekstremnoj desnici, takav odnos neminovno vodi ka daljoj fašizaciji društva u Srbiji, upozorava u svom radu saradnica BCBP Isidora Stakić.

BCBP projekat realizuje u saradnji sa četiri organizacije civilnog društva iz regiona, Institutom za demokratiju i medijaciju) iz Albanije, Žene ženama iz Bosne i Hercegovine, Centrom za istraživanje i kreiranje praktičnih politika iz Makedonije i Kosovski centar za bezbednosnu politiku iz Prištine.

Srbija je zauzela, očekivano, skoro beznačajno mesto u novoj spoljnopolitičkoj koncepciji Ruske Federacije. To odražava nastavak realizma i pragmatizma u ruskom poimanju spoljne politike, iako ovo ne znači da će Kremlj zapostavljati odnose sa Beogradom.

Ova publikacija ima za cilj da obezbedi nezavisan i na istraživanjima zasnovan pregled ključnih dostignuća i slabosti u odgovornosti bezbednosnih sektora Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Srbije i Kosova, kao i da predstavi kakav je efekat na ove sisteme imala "demokratska tranzicija".

Vrli vladari s posebnom pažnjom i ljubavlju ćute o tome da li su kojim slučajem vojska, policija i službe bezbednosti te njihovi zaposlenici zahvaćeni korupcijom. Umesto da o tome konačno i javno (pro)zbore, oni nastavljaju da šire i obnavljaju mitove po kojima su glavni simboli i takoreći jedini nosioci korupcijskog zla u Srbiji ulični i saobraćajni policajci, vojni pozadinci, carinici, učitelji, profesori, lekari, šalterski službenici i tako redom.