Rodno osetljiv jezik u sektoru bezbednosti

Jedna od ključnih prepreka uvođenju rodno osetljivog jezika u sektor bezbednosti jeste otpor samih žena njegovom uvođenju i doslednom korišćenju. 

Malobrojna dostupna istraživanja stavova o rodno osetljivom jeziku među ženama u Srbiji pokazuju da su žene, pre svega one visokoobrazovane, sa jasno definisanim profesionalnim identitetom, često protiv njegovog uvođenja.

Tako su učesnice studije o stavovima žena o rodno osetljivom jeziku mahom odbacivale morfološke oblike ženskog roda, navodeći da im određeni sufiksi ženskog roda zvuče „degradirajuće“ ili da, naglašavajući kako je žena ta koja je obavlja određenu profesiju, zamagljuju značaj same te profesije.

Ovi rezultati pokazuju snagu patrijarhalnog kulturnog modela i jezičkih politika koje promovišu određene društvene elite u Srbiji, a koje odriču vezu između jezičkih i društvenih formi i praksi, čime podstiču održavanje stanja statusa quo u društvu i držanje žena na marginama javne i profesionalne sfere.

Cilj ovog rada je da doprinese razvoju svesti o postojanju uzročno-posledične veze i o njenom značaju za razvoj i promene rodnih odnosa u jednom društvu. Rodno osetljiv jezik doprinosi vidljivosti žena u svim sektorima društva, pa tako i u tradicionalno „muškom“, patrijarhalnom sektoru bezbednosti. Zato njegova promocija predstavlja važnu strategiju u postizanju istinske rodne ravnopravnosti.