PUBLIKACIJE

Cena bezbednosti je sve viša, a snaga savremenih pretnji ne jenjava. U ovom broju časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana analizirane su posledice samo jedne pretnje – širenja lakog i ličnog oružja. U Srbiji, u kojoj se svadbeno veselje može završiti i obaranjem aviona pucnjevima iz takvog oružja, proliferacija nije ni navedena kao bezbednosna pretnja u strateškim dokumentima.

U prvom broju časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana želimo da skrenemo pažnju na poslove koje je raspad Državne zajednice Srbija i Crna Gora doneo ustavotvorcu i zakonodavcu, a koji se odnose na vojsku. Zatim sledi analiza o reformi policijskog školstva u Srbiji, da bi kasnije predstavili javnosti model Zakona o privatnoj bezbednosti. U drugom delu BCBP obrađuje temu civilno-vojnih odnosa.

Prošla, 2010. godina bila je i u Srbiji i u svetu u znaku brojnih aktivnosti kojima je obeležena desetogodišnjica od usvajanja Rezolicije 1325 SBUN – Žene, mir i bezbednost. Uvidevši potebu za postojanje stalnog dijaloga i razmena informacija između bezbednosne zajednice i zajednice koja se bavi rodnom ravnopravnošću, objavljivanjem ovog broja časopisa želimo da i u ovoj, 2011. godini, pružimo podsticaj za nastavak razgovora o temama.

Tokom nekoliko poslednjih godina u Srbiji je značajno porastao broj državnih organa koji su ovlašćeni da primenjuju mere i postupke za tajno prikupljanje podataka. To pravo su sada, pored tradicionalnih korisnika – civilne i vojne službe bezbednosti, policije i suda, stekli još neki državni organi, kao na primer poreska policija i carinska služba, te služba za sprečavanje pranja novca. Javnost u Srbiji još, međutim, ne raspolaže potpunim i sistematizovanim podacima o tome ko, kada i po čijem nalogu, odnosno u skladu sa kojom procedurom i protiv koga ima pravo da primenjuje posebne mere.

Da bi osnažili uticaj civilnog društva i povećali vidljivost ekspertize koja postoji u civilnom društvu za kreiranje i sprovođenje politike iz oblasti bezbednosti, odlučili smo da na prijemčiv način predstavimo informacije o organizacijama civilnog društva koje su se do sada angažovale po pitanju ljudske bezbednosti u formi specijalizovanog direktorijuma.

„Teorija međunarodne politike" Keneta Volca je verovatno najcitiranije, ali takođe i najkritikovanije delo američkog autora. Knjiga „Teorija medjunarodne politike" iz 1979. godine je postavila osnove strukturalnog realizma, odnosno neorealizma, koja će dugo nakon toga biti dominantna teorija međunarodne politike i bezbednosti. Knjigu možete pronaći u biblioteci BCBP.

Vojska se, zbog posedujuće sile, kao i razornih posledica svoje upotrebe, našla u centru pažnje aktera modernog društva. Nametnulo se odmah pitanje: „Ko čuva čuvare?" U prvi je plan izbila potreba da se trajno spreči politička zloupotreba vojske, ali i vojna zloupotreba politike. Time su obeležene dve ključne (kritične) tačke u kojima se uređuje odnos vojske i društva.

O civilno-vojnim odnosima i civilnoj kontroli vojske može se govoriti od samog početka vojnog organizovanja u civilizovanim društvima. Vojska, kao element društva koji je bio nosilac sile, morala je na neki način biti ograničavana da tu silu ne upotrebi suprotno opštim društvenim interesima i ciljevima.

Uvidi o dominantnom medijskom imidžu vojske koji se nude publici vrlo su parcijalni, ali ipak dovoljni da se utvrde osnovne karakteristike ovog imidža i medijskog diskursa kojim se taj imidž gradi.