PUBLIKACIJE

Problem vojne obaveze vojnih obveznika nije samo pravni problem, već je prerastao u ozbiljan politički problem. Neće se valjda suditi tolikom broju ljudi? A izjave nekih visokih funkcionera da neće biti hapšenja samo unose dodatnu konfuziju u ovaj problem, jer ni jedan ministar, pa ni ministar odbrane, ni predsednik Vlade, ni predsednik Republike nisu ovlašćeni da odlučuju da li će neko biti uhapšen ili ne. Za to su isključivo nadležni organi pravosuđa.

Istraživač i koordinator istraživanja BCBP Predrag Petrović učestvovao je na međunarodnoj konferenciji pod nazivom „Jačanje nadzora bezbednosno-obaveštajnih službi na Zapadnom Balkanu“, održanoj 2. decembra 2011, u Holandskom institutu za međunarodne odnose Cligendeal. Petrović je u svom izlaganju govorio o delotvornosti raznovrsnih metoda nadzora rada bezbednosno-obaveštajnih službi koji stoje na raspolaganju različitim nadzornim i kontrolnim telima u Srbiji, te je ukazao na to koje su najveće prepreke u postizanju delatne kontrole ...

U Srbiji i Crnoj Gori civilna služba je prvi put zaživela u praksi 22. decembra 2003. godine – tada je prvi prigovarač otišao u civilnu službu. Do danas, više od 16.000 regruta se prijavilo, a brojni su već i upućeni na ovakvo služenje vojnog roka. Medjutim i danas postoji dosta nedoumica oko daljeg razvoja ovog instituta, pogotovu u vezi sa usklađivanjem sa međunarodnim standardima iz ove oblasti i potrebama društva.

Nakon usvajanja Strategije, otvorena su tri pravca delovanja i oni su sad ili već pokrenuti ili su u pripremi. Reč je od Beloj knjizi odbrane, Vojnoj doktrini i Pregledu odbrane.

U prvom su planu spoljne, doduše nespecifikovane, pretnje. U centru druge grupe poruka nalaze se mesni sektor bezbednosti i zatečene oružane snage – vojska, policija, tajne službe i parapolicijske snage.

Pripadnici regrutne vojske znatno više nego što je poželjno za njeno jedinstvo, dele društveni vrednosni pluralizam, pa i kriterijume vrednovanja vojske i njenih borbenih kvaliteta, sa svim ostalim građanima.

Doima se da stanje i procesi, gledano u kontekstu ukupnosti hrvatske unutrašnje i vanjske politike te isto tako i izdvojeno, pojavama u obrambenom sustavu i oružanim snagama, predstavljaju dodatne testove i iskušenja za hrvatske građane i državu.

Svakom dovoljno upućenom i nepristrasnom analitičaru nameće se utisak da ovim velikim poduhvatom definisanja predloga i preporuka za reformisanje sistema kolektivne bezbednosti UN, koji zaslužuje svaku pohvalu, jeste učinjen vrlo značajan ali ne i radikalan iskorak u usavršavanju pravnih okvira i instrumenata kolektivnih akcija za suprotstavljanje globalnim bezbednosnim izazovima.

Civilno društvo još uvek ne utiče značajno na utvrđivanje prioriteta za finansiranje projekata državnih institucija u oblasti vladavine prava, kako iz IPA tako i drugih izvora razvojne pomoći,moglo se čuti na sastanku održanom u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP), u ponedeljak, 28. novembra 2011. u prostorijama Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Deo razloga za ovakvo stanje leži u tome što je ovaj mehanizam pokrenut tek u martu ...