Cena bezbednosti je sve viša, a snaga savremenih pretnji ne jenjava. U ovom broju časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana analizirane su posledice samo jedne pretnje – širenja lakog i ličnog oružja. U Srbiji, u kojoj se svadbeno veselje može završiti i obaranjem aviona pucnjevima iz takvog oružja, proliferacija nije ni navedena kao bezbednosna pretnja u strateškim dokumentima.

Nužnosti reforme institucija sektora bezbednosti koje su bile akteri konflikta nije jedino nasleđe konflikta sa kojima se postkonfliktna društva suočavaju.

Ovaj broj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana teži tome da se jednom upravo takvom, preko potrebnom, analitičnošću osvrne na desetogodišnjicu datuma posle koga se može reći da se transformacija sektora bezbednosti u Srbiji usmerila prema ciljevima efikasnog i efektivnog pružanja nacionalne i ljudske bezbednosti u okvirima demokratske vladavine.

Na jesenjem zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije poslanici su izglasali set zakona i strategija iz oblasti bezbednosti, među kojima i Zakon o angažovanju Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije.

Stručnoj i ostaloj javnosti predstavljamo šesti broj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana. Radovi okupljeni u njemu razvrstani su po tematskoj srodnosti u četiri rubrike: bezbednosno okruženje, regionalna saradnja, obrazovanje za bezbednost, i istraživanje o obrazovanju oficira u Srbiji.

Srbija je konačno privela kraju prvu generaciju reforme sektora bezbednosti. Ostalo je još da budu usvojeni novi zakon o BIA i zakon o privatnoj bezbednosti.

U skoro svim zemljama Zapadnog Balkana osnovane su organizacije civilnog društva (OCD) koje su posebno usmerene na istraživanja bezbednosnih tema. Neke od postojećih organizacija sebe doživljavaju kao nezavisne istraživačke centre (think tanks) bez obzira na svoj formalno pravni status (bilo da su registrovani kao udruženja građana, bilo kao javni ili privatni instituti, bilo kao univerzitetske jedinice itd.).

Novi broj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana u prvom delu odgovara na pitanje o karakteru procesa demokratizacije Srbije, kao produženu tranziciju ili kao iliberanu transformaciju. Nakon toga sledi rasprava o trenutnim političkim podelama u Srbiji i regionu koji se objašnjavaju argumentima baziranim na pojmu identiteta.

U pojmovniku "Evropska bezbednosna i odbrambenapolitika i zapadni Balkan" odgovara se na pet pitanja koja se tiču trenutnog stanja o uticaju EBOP na region zapadnom Balkana".