O civilno-vojnim odnosima i civilnoj kontroli vojske može se govoriti od samog početka vojnog organizovanja u civilizovanim društvima. Vojska, kao element društva koji je bio nosilac sile, morala je na neki način biti ograničavana da tu silu ne upotrebi suprotno opštim društvenim interesima i ciljevima.

Vojska se, zbog posedujuće sile, kao i razornih posledica svoje upotrebe, našla u centru pažnje aktera modernog društva. Nametnulo se odmah pitanje: „Ko čuva čuvare?" U prvi je plan izbila potreba da se trajno spreči politička zloupotreba vojske, ali i vojna zloupotreba politike. Time su obeležene dve ključne (kritične) tačke u kojima se uređuje odnos vojske i društva.

Sloveniji je, čak i u vreme bivše zajedničke države Jugoslavije, bila izražena senzibilnost na mešanje vojske u civilne poslove, kao i na pokušaje militarizacije društva. Javnost je često bila kritički nastrojena prema vojnoj organizaciji, a takvi njeni stavovi su naročito došli do izražaja u drugoj polovini '80-ih godina.

Izuzetost VJ od demokratske civilne kontrole direktan je proizvod načina utemeljenja i funkcionisanja SR Jugoslavije. Dublji se, pak, koreni toga nalaze u civilno-vojnom nasleđu srpskog i jugoslovenskog društva.

Izbornim izgonom Miloševića grañani su Jugoslavije i Srbije konačno izborili priliku da malo i sami porade na sopstvenoj bezbednosti. Ključni su korak napravili 5. oktobra 2000. godine izbegavši unutrašnje sukobe i meñusobno nasilje. Nakon toga, brzim su smirivanjem tla umanjeni unutrašnji rizici po bezbednost države, društva i građana. Rizici, meñutim, nisu nestali. Izmenilo se njihovo poreklo i priroda, te se danas u Srbiji iscrtava drugačija riziko-mapa.

Jedna od najznačajnijih funkcija civilnog društva je da aktivno doprinosi podizanju nivoa demokratske političke kulture. Promovišući i razvijajući demokratske vrednosti, akteri civilnog društva učestvuju stvaranju pretpostavki za funkcionisanje institucija vlasti u demokratskom poretku.

Cilj projekta je da poveća kapacititet organizacija civilnog društva na Zapadnom Balkanu za efektivno nadgledanje sektora bezbednosti, kako na nacionalnom, tako i na regionalnom nivou.

Kako do bezbednosti po meri građana i građanki?

Priručnik sve zainteresovane čitaoce upoznaje sa konceptom ljudske bezbednosti i bezbednosti u lokalnoj zajednici, zatim sa iskustvima i pozitivnim primerima rada saveta za bezbednost. Posebnu pažnju prilikom izrade priručnika smo posvetili i mehanizmima saradnje lokalnih saveta za bezbednost sa spoljnim akterima i predlaganju mogućnosti za uključivanje civilnog društva, odnosno građana i građanki u odlučivanje o bezbednosti.