PUBLIKACIJA: Knjiga
Hroničan manjak bezbednosti – slučaj Jugoslavije
Izbornim izgonom Miloševića grañani su Jugoslavije i Srbije konačno izborili priliku da malo i sami porade na sopstvenoj bezbednosti. Ključni su korak napravili 5. oktobra 2000. godine izbegavši unutrašnje sukobe i meñusobno nasilje. Nakon toga, brzim su smirivanjem tla umanjeni unutrašnji rizici po bezbednost države, društva i građana. Rizici, meñutim, nisu nestali. Izmenilo se njihovo poreklo i priroda, te se danas u Srbiji iscrtava drugačija riziko-mapa.
Hroničan manjak bezbednosti – lične, društvene i državne (nacionalne) je ono što su gradjani Srbije/Jugoslavije iskusili tokom poslednjih deset godina. Peti oktobar 2000. je predstavljao ključni korak koji im je dao mogućnost da se i sami uključe u ovo polje, a unutrašnji rizici po bezbednost su umanjeni. Medjutim, oni nisu nestali.
Prvi odeljak knjige – „Invalidna bezbednost“, bavi se „Bezbednosnim profilom Balkana“: ovde su osnovni podaci o blokovkom poreklu i članstvu u medjunarodnim organizacijama, kao i o vojskama balkanskih zemalja. U „Prividnom balansu“ dat je komentar vojnih delova dejtonskog sporazuma i postratne pozicije YU-vojski. Pod naslovom „Razmedja srpske vojske“, nakon kraćeg istorijskog osvrta, diskutuje se o mogućnosti transformacije Vojske Jugoslavije.
Drugi deo knjige – „Uterivanje bezbednosti“ odnosi se uglavnom na konflikt na Kosovu. „Sporazum o Kosovu“, „Bezbednosni dometi NATO intervencije na Kosovu“ i „Aporeme evroatlantskog intervencionizma“ su podnaslovi ovog dela knjige.
Treći deo – „Potraga za bezbednošću“ prikazuje aktuelnu situaciju kad je reč o bezbednosti Srbije/SRJ, kao i njeno bezbednosno nasledje. Opisani su spoljašnji i unutrašnji uslovi i prepreke za dostizanje trajne bezbednosti gradjana, društva i države i predstavljeni neophodni koraci za demilitarizaciju zemlje i preobražaj civilno-vojnih odnosa i Vojske Jugoslavije. Zaključni odeljak odnosi se na kritične tačke bezbednosti Srbije/SRJ.
Autor knjige je Miroslav Hadžić, profesor na Fakultetu političkih nauka i predsednik Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Tagovi: ..., bezbednost, bezbednosti, brzim, danas, drugačija, društva, države, građana, iscrtava, izmenilo, jugoslavije, meñutim, nakon, priroda, rizici, riziko, smirivanjem, srbiji, umanjeni, unutrašnji
DETALJI
AUTORI
PODELITE
PDF PREGLED
POVEZANI SADRŽAJ
Datum: 12.03.2026.
Autor: Miloš Jovanović |
Antisistemski ekstremizam u Srbiji predstavlja jednu od najozbiljnijih pretnji demokratskom poretku, društvenoj stabilnosti i bezbednosti. Za razliku od evropskog konteksta, ovaj fenomen u Srbiji deluje istovremeno „odozdo” – kroz ekstremno desničarske i antisistemske aktere na društvenim marginama – i „odozgo”, kroz narative, prakse i neformalne strukture povezane sa vladajućom političkom elitom.
Datum: 06.02.2026.
Autor: Isidora Stakić |
Antisistemski ekstremizam (ASE) u Srbiji se širi u uslovima dugotrajnih političkih kriza, nepoverenja u institucije i razočaranja u proces evropskih integracija. Kao i u drugim delovima Evrope, ASE jača u periodima društvene nestabilnosti koji razotkrivaju slabosti demokratskog upravljanja. U Srbiji su autoritarne tendencije, kontrola medija i rasprostranjeni narativi zavere dodatno podstakli skepticizam prema institucijama i „globalnim elitama”.
Datum: 26.01.2026.
Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Analiza polazi od shvatanja da je špijunski softver po svojoj prirodi neselektivan, sveobuhvatan i prikriven nadzorni alat, strukturno nespojiv sa principima nužnosti, srazmernosti i ciljanosti obrade podataka.
