Uvidi o dominantnom medijskom imidžu vojske koji se nude publici vrlo su parcijalni, ali ipak dovoljni da se utvrde osnovne karakteristike ovog imidža i medijskog diskursa kojim se taj imidž gradi.

Potreba za uspostavljanje kontrole policije proističe iz specifičnosti ovlašćenja i značaja diskrecionih prava koja su joj data ili koje ona prisvaja (legalna upotreba sile, lišavanje slobode, pretres). Kontrola doprinosi tome da rad policije bude transparentan, demistifikovan i ograničava mogućnost pozivanja na tajnost kako bi bila prikrivena nezakonitost.

Zemlje Jugoistočne Evrope ušle su u proces tranzicije, a da prethodno nisu imale bilo kakvu demokratsku društvenu i političku tradiciju civilno-vojnih odnosa. U ovim zemljama nije bilo ni neophodnih pravnih osnova za reformu sektora bezbednosti, unutar koje je demokratska civilna kontrola samo jedna komponenta.

U javnosti su sukobljena dva stava, a pitanje je koji je od njih bliži istini – prvi, da Srbijom (još uvek) vladaju tajne službe, ili drugi, da su one reformisane, stavljene pod kontrolu i, čak, priželjkuju još jaču.