Podela troškova za odbranu, Rusija i izazovi sa juga, odnosi sa EU i potencijalno članstvo Makedonije su uz veću pokretljivost snaga NATO glavne teme o kojima će se voditi razgovori tokom 28. po redu samita od osnivanja Alijanse.

Kredibilna obećanja Evropske unije zemljama Zapadnog Balkana da ih očekuje članstvo u Uniji su dobra i ohrabrujuća, ali bi bilo potrebno i da se zemlje u procesu priključenja okrenu istinskoj izgradnji demokratskog društva, a ne ispunjavanju samo formalnih uslova, istakla je direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić na debati "Zamišljanje budućnosti Balkana" koja je održana 25. januara 2018. godine u EU info centru u Beogradu. Sve ...

Individualni akcioni plan partnerstva Srbije i NATO (IPAP) ne obuhvata samo vojnu saradnju, već se odnosi i na veliki broj drugih javnih politika. U ovom pojmovniku predstavljamo načine na koje sprovođenje IPAP-a može uticati na poslovanje namenske industrije Srbije.

Trgovina ljudima se u procesu pridruživanja Evropskoj Uniji prvenstveno nalazi u Poglavlju 24 – (Pravda, sloboda ibezbednost), u delu koji se odnosi na organizovani kriminal

BCBP je na najpoznatijoj rang listi istraživačkih centara nabolje ocenjeni tink tenk sa Zapadnog Balkana na temu odbrane i nacionalne bezbednosti, kao i na temu spoljne politike i međunarodnih odnosa.

Direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić autorka je studije o percepcijama pretnji u Srbiji, koju je objavila OEBS Mreža nezavisnih istraživačkih centara i akademskih institucija u okviru publikacije "Percepcije pretnji u regionu OEBS-a" .

Uticaj vojske na politiku i društvo u Turskoj tema je predavanja koje je za istraživače i stažiste Beogradskog centra za bezbednosnu politiku održala Esra Dogan, gošća istraživačica BCBP.

Prvi deo zbornika odnosi se na prava i obaveze dvojnih državljana sa stanovišta vojne obaveze. Drugi deo zbornika bavi se problematikom ostvarivanja prava na prigovor savesti, kao i pogrešnim poistovećivanjem služenja vojnog roka bez oružja i civilne službe.

Rasprave o načinima na koje vlade kontrolišu oružane snage imaju dugu tradiciju. To je pitanje nedavno, mada je već dugo smatrano rešenim, doživelo neku vrstu renesanse. Pojava posthladnoratovskih demokratija u istočnoj i centralnoj Evropi bila faktor koji je najviše uticao da dođe do takvog razvoja.Suštinski problem restrukturiranja oružanih snaga u tim društvima odnosi se na pitanje kako učiniti da vojska koja koristi silu prinude bude u službi legitimnih, demokratski utvrđenih ciljeva, a da pritom ne bude ugrožena njena profesionalna autonomija bez koje ne može efikasno da obavlja posao.