Šta možemo da očekujemo u oblasti borbe protiv trgovine ljudima u okviru pregovora o Poglavlju 24

Trgovina ljudima u Srbiji je krivično delo od 2003. godine, a do 2014. u Srbiji je bilo identifikovano u proseku oko 90-100 žrtava trgovine ljudima godišnje.

Republika Srbija je počela da se suočava sa problemom trgovine ljudima tokom devedesetih godina prošlog veka, kao i ostatak Evrope.

Međutim, trebalo je da prođe mnogo godina da se problem prepozna i započne izgradnja zakonskog i institucionalnog sistema koji će odgovoriti na njegove različite aspekte, posebno u oblasti krivičnog gonjenja učinilaca i zaštite žrtava.

Saradnja organizacija civilnog društva i vladinih institucija često zavisi od političke volje i neretko je samo deklarativna. Tako se, umesto bavljenja sadržinom navedenih problema, uvode nove procedure koje zahtevaju i veliki broj akreditacija i licenciranja, što samo po sebi ne bi bilo sporno da forma ne uzima primat nad sadržinom i kvalitetom. Ukoliko se osvrnemo na Akcioni plan za Poglavlje 24, može se reći da je država prepoznala ulogu nevladinih organizacija do sada, ali ne i saradnju sa njima u budućnosti.

Ova analiza je objavljena u okviru projekta „Nacionalni konvent o Evropskoj uniji u Srbiji – civilno društvo prati napredak i podržava reforme u poglavljima 23 i 24“ koji je podržala Služba za inostrane poslove Komonvelta Ujedinjenog Kraljevstva, kao i institucionalne podrške Ambasade Kraljevine Norveške koaliciji prEUgovor.