Integrisanje vojske u demokratski poredak – iskustva Nemačke

Politička kontrola oružanih snaga u liberalnim demokratskim društvima će po svoj prilici biti komplikovanija i prožeta većim brojem problema, nego što je to bio slučaj u vreme hladnog rata, od 1960-ih godina pa nadalje.

Teza koja je ovde ponuđena jeste da ćemo u budućnosti doživeti povratak radikalnog profesionalizma koji će najvećma biti rezultat ponovnog uspostavljanja prestiža, češćih prilika za vojne akcije, drastičnih redukcija vojnih establišmenata i društvenog konteksta koji se najprikladnije kratko može opisati terminom postmodernizam.

U oblasti civilno-vojnih odnosa to će se odraziti jačanjem identiteta, snažnije izraženim interesima i smanjenom fleksibilnošću vojske, dok će političari – što je već slučaj u nizu zemalja – ispoljavati određeni stepen nesigurnosti ili barem manje sigurnosti u tretiranju vojnih pitanja. Međutim, u današnjim i budućim okolnostima povratak radikalnog profesionalizma može biti samo delimičan. Zbog aktivnosti vojne policije vojska će imati pune ruke posla u godinama koje dolaze. Štaviše, prednost će biti davana civilnim veštinama, čime će manji naglasak biti na sili kao univerzalnom načinu rešavanja problema.

Konačno, malo je verovatno da će se porodice vojnika odreći pogodnosti društvene integracije i vratiti izolaciji kakva je dominirala pre II svetskog rata.”