Izbegavši da odmah po rušenju Miloševića građane suoče sa porazom i njegovim posledicama, nove su elite napravile prvu veliku grešku. Zato jer su propustile priliku da im jasno kažu da Srbiji preti ekonomski, socijalni i politički slom. A onda, i da je to nužna i krajnja posledica ne samo poraza već i čitavog ratnog poduhvata. U skladu sa tim, oni su potom, i to je njihova druga velika greška, propustili da građane jasno suoče sa visokom cenom koju će ovi morati da plate za reformu društva i države.

Dva entiteta koja su to učinila, Kosovo i Abhazija, multietničke su zajednice sa autoritarnim i konfliktnim nasleđem, izvor nestabilnosti u sopstvenom regionu i najzad, mesta na kome se ogledaju interesi velikih sila. Dakle, sve što se dešava na Kosovu, indikativno je za Abhaziju i obratno. Kako na Kosovu, tako i u Abhaziji, međuetnički konflikt posledica je kršenja ljudskih prava i gušenja autonomije.

Izradom „Mape rizika" trebalo bi da budu stvorene početne pretpostavke za dalja istraživanja pojavnih oblika, tokova i posledica korupcije u sektoru bezbednosti Srbije. Ovim projektom Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) namerava da analizira, objasni i javnosti prikaže mapu glavnih rizika od pojave korupcije u vojsci, policiji i službama bezbednosti Srbije. Dobijeni nalazi će predstavljati osnovu za aktivnije uključenje ostalih organizacija civilnog društva, medija i građana u borbi protiv korupcije u sektoru bezbednosti.