Novi broj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana u prvom delu odgovara na pitanje o karakteru procesa demokratizacije Srbije, kao produženu tranziciju ili kao iliberanu transformaciju. Nakon toga sledi rasprava o trenutnim političkim podelama u Srbiji i regionu koji se objašnjavaju argumentima baziranim na pojmu identiteta.

  U uzdanju Čigoja štampe objavljena je knjiga „Privatizacija bezbednosti u slabim državama, slučaj Srbija” autora Predraga Petrovića, koordinatora istraživanja BCBP. Autor u radu nastoji da odgovori na pitanje zbog čega privatni sektor bezbednosti u Srbiji nije uređen zakonom više od 17 godina, nasuprot činjenici da u ovom sektoru radi između 40,000 i 60,000 naoružanih ljudi. Autor pri tom koristi teoriju defektnih demokratija i iz nje izvedene postavke o ...

Prvi Beogradski bezbednosni forum je ugostio 70 diskutanata, među njima 20 mladih naučnika iz regiona i preko 200 domaćih i stranih zvaničnika, predstavnika Evropske unije, NATO, istraživačkih i naučnih instituta, građanskog društva, parlamentaraca i novinara.

Tokom nekoliko poslednjih godina u Srbiji je značajno porastao broj državnih organa koji su ovlašćeni da primenjuju mere i postupke za tajno prikupljanje podataka. To pravo su sada, pored tradicionalnih korisnika – civilne i vojne službe bezbednosti, policije i suda, stekli još neki državni organi, kao na primer poreska policija i carinska služba, te služba za sprečavanje pranja novca. Javnost u Srbiji još, međutim, ne raspolaže potpunim i sistematizovanim podacima o tome ko, kada i po čijem nalogu, odnosno u skladu sa kojom procedurom i protiv koga ima pravo da primenjuje posebne mere.

Izbornim izgonom Miloševića grañani su Jugoslavije i Srbije konačno izborili priliku da malo i sami porade na sopstvenoj bezbednosti. Ključni su korak napravili 5. oktobra 2000. godine izbegavši unutrašnje sukobe i meñusobno nasilje. Nakon toga, brzim su smirivanjem tla umanjeni unutrašnji rizici po bezbednost države, društva i građana. Rizici, meñutim, nisu nestali. Izmenilo se njihovo poreklo i priroda, te se danas u Srbiji iscrtava drugačija riziko-mapa.

Od 1997. godine, stručnjaci Centra ukazuju na potrebu zakonskog uređenja rada sektora bezbednosti u Srbiji (i Crnoj Gori).

Više od 400 građana učestvovalo je u seminarima koji su održani u garnizonima Vojske SCG u Beogradu, Nišu, Užicu, Novom Sadu, Somboru, Leskovcu, Vranju, Tivtu i Podgorici.

Javno zagovaranje rešenja koja unapređuju reformu policije

Merimo napredak u reformi sektora bezbednosti Srbije. Ovaj projekat je inicirao redovni monitoring napretka reforme sektora bezbednosti u Srbiji i njene bezbednosne integracije. U skladu sa tim, definisani su specijalni indikatori, metode i instrumenti monitoringa i merenja dinamike, zahvata reforme i bezbednosnog uključenja Srbije u Evroatlantsku zajednicu.