Cena bezbednosti je sve viša, a snaga savremenih pretnji ne jenjava. U ovom broju časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana analizirane su posledice samo jedne pretnje – širenja lakog i ličnog oružja. U Srbiji, u kojoj se svadbeno veselje može završiti i obaranjem aviona pucnjevima iz takvog oružja, proliferacija nije ni navedena kao bezbednosna pretnja u strateškim dokumentima.
U prvom broju časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana želimo da skrenemo pažnju na poslove koje je raspad Državne zajednice Srbija i Crna Gora doneo ustavotvorcu i zakonodavcu, a koji se odnose na vojsku. Zatim sledi analiza o reformi policijskog školstva u Srbiji, da bi kasnije predstavili javnosti model Zakona o privatnoj bezbednosti. U drugom delu BCBP obrađuje temu civilno-vojnih odnosa.
Ovaj broj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana teži tome da se jednom upravo takvom, preko potrebnom, analitičnošću osvrne na desetogodišnjicu datuma posle koga se može reći da se transformacija sektora bezbednosti u Srbiji usmerila prema ciljevima efikasnog i efektivnog pružanja nacionalne i ljudske bezbednosti u okvirima demokratske vladavine.
Stručnoj i ostaloj javnosti predstavljamo šesti broj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana. Radovi okupljeni u njemu razvrstani su po tematskoj srodnosti u četiri rubrike: bezbednosno okruženje, regionalna saradnja, obrazovanje za bezbednost, i istraživanje o obrazovanju oficira u Srbiji.
Novi broj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana u prvom delu odgovara na pitanje o karakteru procesa demokratizacije Srbije, kao produženu tranziciju ili kao iliberanu transformaciju. Nakon toga sledi rasprava o trenutnim političkim podelama u Srbiji i regionu koji se objašnjavaju argumentima baziranim na pojmu identiteta.
U uzdanju Čigoja štampe objavljena je knjiga „Privatizacija bezbednosti u slabim državama, slučaj Srbija” autora Predraga Petrovića, koordinatora istraživanja BCBP. Autor u radu nastoji da odgovori na pitanje zbog čega privatni sektor bezbednosti u Srbiji nije uređen zakonom više od 17 godina, nasuprot činjenici da u ovom sektoru radi ...
Prvi Beogradski bezbednosni forum je ugostio 70 diskutanata, među njima 20 mladih naučnika iz regiona i preko 200 domaćih i stranih zvaničnika, predstavnika Evropske unije, NATO, istraživačkih i naučnih instituta, građanskog društva, parlamentaraca i novinara.
Tokom nekoliko poslednjih godina u Srbiji je značajno porastao broj državnih organa koji su ovlašćeni da primenjuju mere i postupke za tajno prikupljanje podataka. To pravo su sada, pored tradicionalnih korisnika – civilne i vojne službe bezbednosti, policije i suda, stekli još neki državni organi, kao na primer poreska policija i carinska služba, te služba za sprečavanje pranja novca. Javnost u Srbiji još, međutim, ne raspolaže potpunim i sistematizovanim podacima o tome ko, kada i po čijem nalogu, odnosno u skladu sa kojom procedurom i protiv koga ima pravo da primenjuje posebne mere.
Izbornim izgonom Miloševića grañani su Jugoslavije i Srbije konačno izborili priliku da malo i sami porade na sopstvenoj bezbednosti. Ključni su korak napravili 5. oktobra 2000. godine izbegavši unutrašnje sukobe i meñusobno nasilje. Nakon toga, brzim su smirivanjem tla umanjeni unutrašnji rizici po bezbednost države, društva i građana. Rizici, meñutim, nisu nestali. Izmenilo se njihovo poreklo i priroda, te se danas u Srbiji iscrtava drugačija riziko-mapa.
Od 1997. godine, stručnjaci Centra ukazuju na potrebu zakonskog uređenja rada sektora bezbednosti u Srbiji (i Crnoj Gori).
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji doprinosi unapređenju bezbednosti građana u skladu sa demokratskim principima i poštovanjem ljudskih prava kroz istraživanje, javno zastupanje, razvoj zajednice i obrazovanje.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Copyright © Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
