Jedan od oblika kontrole rada policije je u upravnom sporu. Meñutim, i tada u pojedinim oblastima sudovi su sporo rešavali ili presuđivali na štetu građana zbog formalnih propusta, ohrabrujući time nastavak nezakonitog ponašanja organa i ovlašćenih lica unutrašnjih poslova.

Državna zajednica Srbije i Crne Gore ne može postati demokratska bez korenite reforme nasleđenog sektora bezbednosti. To, ujedno zahteva razvoj ustavnih i zakonskih procedura i instrumenata za demokratsku civilnu kontrolu oružanih snaga – vojske, policije, tajnih službi i paravojnih snaga. Po tempu uspešnog rešavanja ova dva, temeljna zadatka porašće i izgledi za bezbednosnu integraciju Srbije i Crne Gore u evroatlantsku zajednicu (EU i NATO). Sadržaj ovog Zbornika je centriran oko dve ključne teme: reforma sektora bezbednosti i reforma oružanih snaga.

Nova vlast je svoje bavljenje vojskom i policijom svela na uspostavu političke kontrole nadnjima. Od 5. oktobra 2000. godine do danas DOS nije nadležnim parlamentima i javnosti predočio ikakav plan za preobražaj nasleđenih organizacija. Štaviše, centralni posednici moći u DOS do sada nisu javno evidentirali čak ni manjak normativnih pretpostavki za stavljanje vojske i policije pod demokratsku kontrolu.

Između vojske, političkih elita i građanstva u društvenoj praksi civilno-vojni odnosi mogu se ispoljiti u obliku podele nadležnosti i kontrole jednog nad drugim ili u obliku saradnje i saglasnosti. Drugi vid odnosa je poželjniji i povoljniji, obezbeđuje veću efikasnost sistema odbrane, ali ga je težko ostvariti u praksi.

Otrežnjujuća slika o neskladu ustava na saveznom i republičkom nivou, dvosmislena legislativa koja rezultira nedovoljno odredjenim nadležnostima i odnosima medu institucijama, nedovoljno transparentnim procedurama za donošenje odluka, neadekvatno zaštićenim ljudskim pravima, i značajnim prostorom za neodgovornu i nekontrolisanu upotrebu bezbednosnih institucija od izvršne vlasti.

Od 1997. godine, stručnjaci Centra ukazuju na potrebu zakonskog uređenja rada sektora bezbednosti u Srbiji (i Crnoj Gori).

Dva seminara organizovana u septembru i oktobru 2004. godine bila su posvećena unapređenju parlamentarnog nadzora i kontrole nad radom službi bezbednosti

Publikacija "Modeli zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti", koju je Centar objavio u aprilu 2006. godine sadrži modele pet zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Prvi među njima uređuje procedure i instrumente za demokratsku i civilnu kontrolu Vojske Srbije i Crne Gore, a njegovu početnu verziju izradili su Miroslav Hadžić, Bogoljub Milosavljević i Ilija Babić. Izradi modela zakona prethodila je odluka Odbora za ...

Odsustvo strategije komunikacije jedan je od indikatora koji ukazuje na to da je proces reforme sektora bezbednosti daleko od završetka. Tim pre je ovo odsustvo očiglednije ako, kao u slučaju Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore (SCG), za rezultat ima da građani o sektoru bezbednosti znaju malo, ili su zbunjeni. Posebno su, što su dva događaja 2004. godine (martovsko nasilje na Kosovu; afera „Topčider“) pokazala, nedostajale veštine komuniciranja u ...