snovno pitanje oko koga se vodi diskusija je da li će pristupanje Turske dovesti do "uvoza" kriza i konflikata u EU ili će, pak, dovesti do "izvoza" evropske zone mira i stabilnosti u Tursku i šire, na Bliski istok i Srednju Aziju.

U narednom tekstu, najpre ćemo izložiti neke od argumenata, a zatim pokušati da odmerimo njihovu snagu u svetlu aktuelne političke situaicije u Srbiji.

Njen međunarodni položaj nikad nije bio bolji niti njen uticaj jači, no ona ipak nije super sila, niti to još želi da postane.

Veliki broj onih koji su podržavali referendum bili su dovoljno realni da znaju da bi uspeh bio ravan čudu (zbog izuzetno visokog dvojnog ustavnog cenzusa i pritiska na građane bez presedana). Ipak, konačni ishod od samo 26% izlaznosti, oni su doživeli kao rezultat na rubu srama.

Cilj Partnerstva je da unapredi stabilnost i bezbednost u čitavoj Evropi. Ono je postalo mehanizam za angažovanje više od 40 zemalja na evropskoj bezbednosti kroz civilnu i vojnu saradnju i razmenu informacija.

Američki vojni stratezi već duže vreme nakon Hladnog rata pokušavaju da nađu termin koji bi zadovoljio dva zahteva: adekvatno izrazio američku poziciju u svetu i ukazao na to da se Amerika bori protiv terorozma na globalnom nivou.

EU bi trebalo da "plati" nužnu cenu rehabilitacije globalnog partnerstva sa SAD, odnosno cenu "ubiranja tantijema" koje im takvo partnerstvo donosi u procesu globalizacije.

Teroristički napadi koji su se tada dogodili pokrenuli su čitav niz događaja: rat u Avganistanu, rat u Iraku, terorističke napade u Madridu, Londonu i Egiptu, kao i pojačavanje terorističkih aktivnosti u Rusiji.

Od momenta kada je prva „borbena grupa" (eng. battlegroup) postala operativna, politički lideri EU ponavljaju da je sada red da jedna robusnija Evropa, u situacijama gde je ugrožena (regionalna) stabilnost i gde su prisutna masovna kršenja ljudskih prava, bude spremna da vojno interveniše i prisili zaraćene strane na prekid neprijateljstava.