Sloveniji je, čak i u vreme bivše zajedničke države Jugoslavije, bila izražena senzibilnost na mešanje vojske u civilne poslove, kao i na pokušaje militarizacije društva. Javnost je često bila kritički nastrojena prema vojnoj organizaciji, a takvi njeni stavovi su naročito došli do izražaja u drugoj polovini '80-ih godina.

Zbornik radova čine sabrane autorizovane diskusije i saopštenja sa medjunarodne naučne konferencije „Izgledi za bezbednosno uključenje SR Jugoslavije u evroatlansku zajednicu", održane 21. i 22. septembra 2001. godine, u Beogradu, u organizaciji BCBP i radovi proistekli iz medjunarodnog seminara „SR Jugoslavija i Partnerstvo za mir – očekivanja i izgledi", koji je u organizaciji Instituta za evropske studije iz Beograda, održan od 16. do 18. janura 2002. godine, u Beogradu.

Ne postoji nijedan region na evropskom kontinentu kao Balkan koji je suočen sa različitim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama. Rešavanje tih izazova zahteva pomirenje različitih naroda. Trenutno je mirno stanje na Balkanu sa sporadičnim nasilnim događajima. Nepostojanje konflikta rezultat je prisustva međunarodne zajednice. U zborniku su predočeni radovi ključnih autora u poslednjoj deceniji o bezbednosnim temama.

U pojmovniku "Evropska bezbednosna i odbrambenapolitika i zapadni Balkan" odgovara se na pet pitanja koja se tiču trenutnog stanja o uticaju EBOP na region zapadnom Balkana".

U pojmovniku "Borbene grupe Evropske unije" odgovara se na jedanaest pitanja koja se tiču trenutnog stanja i budućnosti visoko obučene vojne formacije pod komandom EU.

Sistem bezbednosti u Bosni i Hercegovini još uvek nije u celosti izgrađen. U tom kontekstu je potrebno i razmatrati izgradnju i razvoj bezbednosne politike. Dodatni problem u Bosni i Hercegovini je nepostojanje konsenzusa oko ključnih bezbednosnih problema.

Bez obzira na sve razlike između država Zapadnog Balkana, postojanje strateškog okvira za razvoj bezbednosnih politika predstavlja značajan korak za stvaranje bezbedno stabilnog regiona.

Postoje preklapanja između strateških dokumenata u bezbednosnoj politici Hrvatske. Pri tome, postojeći strateški dokumenti nisu uspeli da identifikuju sve bezbednosne elemente značajne za razvoj bezbednosne politike.

Više od 250 profesionalnih vojnika i civilnih lica učestvovalo je na seminarima održanim u deset garnizona u Srbiji i Crnoj Gori. Predstavljeni su i objašnjeni politički, strategijski i vrednosni temelji Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, te prodiskutovani novi bezbednosni izazovi, rizici i pretnje njenoj bezbednosti.