O francuskoj politici odbrane posle 2008. godine

Svakom dovoljno upućenom i nepristrasnom analitičaru nameće se utisak da ovim velikim poduhvatom definisanja predloga i preporuka za reformisanje sistema kolektivne bezbednosti UN, koji zaslužuje svaku pohvalu, jeste učinjen vrlo značajan ali ne i radikalan iskorak u usavršavanju pravnih okvira i instrumenata kolektivnih akcija za suprotstavljanje globalnim bezbednosnim izazovima.

Održan je seminar „Reforma sektora bezbednosti u kontekstu mirovnih operacija"

Petnaestak godina posle okončanja hladnog rata i raspada bipolarne strukture polako se uspostavlja novo bezbednosno okruženje koje karakterišu sledeći parametri: izmenjen tip bezbednosnih pretnji; strateška dominacija SAD i težnje EU da se, razvojem sopstvene spoljne i bezbednosne politike, nametne kao samostalniji činilac.

Doima se da stanje i procesi, gledano u kontekstu ukupnosti hrvatske unutrašnje i vanjske politike te isto tako i izdvojeno, pojavama u obrambenom sustavu i oružanim snagama, predstavljaju dodatne testove i iskušenja za hrvatske građane i državu.

Postohridska Makedonija je bila "osuđena" na uspeh, jer bi u suprotnom kredibilitet velikih igrača bio doveden u pitanje.

Mnogi kažu da je 13-godišnji jubilej makedonske Armije, u stvari, sazrevanje (mada teško i bolno) i da je time Armija dosegla svoj "pubertet". Gledano unazad, sasvim se objektivno može reći da to nisu bile lake godine ni za državu, a ni za njenu vojsku. Ipak, danas malo ko hoće da pogleda činjenicama u oči i da prizna da se, kao i u svakom pubertetu, makedonska Armija još uvek suočava sa konfuzijama i dilemama za koje ponekad nije toliko sama odgovorna, koliko su odgovorni oni koji rukovode zemljom.

Potpisnice Povelje su postale zemlje koje se, osim pripadnosti jedinstvenom geografskom regionu Zapadnog Balkana, u svemu drugom razlikuju. Očigledna je razlika u stepenu razvoja demokratskog društva, stepenu demokratskih promena i uslova u kojima se one izvode, nivoima reformi pravnog, političkog, ekonomskog sistema, sistema odbrane i ljudskih prava.

Svakom dovoljno upućenom i nepristrasnom analitičaru nameće se utisak da ovim velikim poduhvatom definisanja predloga i preporuka za reformisanje sistema kolektivne bezbednosti UN, koji zaslužuje svaku pohvalu, jeste učinjen vrlo značajan ali ne i radikalan iskorak u usavršavanju pravnih okvira i instrumenata kolektivnih akcija za suprotstavljanje globalnim bezbednosnim izazovima.