Kao bezbednosni akter koji nastupa na temelju jedinstvene spoljne politike 27 država članica, EU je Strategijom bezbednosti iz 2003. godine potvrdila nameru da bude globalno prisutna. Međutim, u reakciji na globalne izazove bezbednosti, ona mora raspolagati kredibilnim vojnim odgovorom. Tog odgovora ne može biti ukoliko prethodno nisu stvoreni politički preduslovi za angažovanje, odnosno, izgrađeni odgovarajući kapaciteti.

Ashraf Ghani and Clare Lockhart, Fixing Failed States: A Framework for Rebuilding a Fractured World, Oxford University Press, New York, 2008. (Prikaz objavljen u časopisu "Međunarodna politika", sep.-okt. 2009)

Srbija je uvek bila zahvalna Rusiji za pomoć, nikad se nije svrstala ni u kakav savez sa njenim protivnicima, pa bi učlanjenje u NATO, ako je Rusija protiv toga, bilo prvi put da se Srbija uključuje u neku vojno-političku organizaciju čiji stav prema Rusiji nije uvek prijateljski. Zbog toga, i kada dođe vreme da se Srbija opredeljuje za pristupanje NATO, to bi trebalo da bude uslovno članstvo, odnosno članstvo uz jasan uslov da Srbija nikada neće učestvovati ni u kakvoj akciji NATO usmerenoj protiv Rusije.

Pre dvadeset godina, kada se Jugoslavija počela raspadati u seriji oružanih sukoba, Evropom su odzvanjali sladunjavi stihovi Toto Kotunja o ujedinjenoj Evropi. Danas, svetska politika više ne izgleda ni približno tako sjajno kao 1991. godine.

Da li je zapadni Balkan od nekadašnje zone konflikta sada na korak od toga da postane bezbednosna zajednica - pitanje je na koje će u zajedničkom projektu pokušati da odgovore istraživački timovi BCBP i NUPI.

Ugovor iz Lisabona je predvideo stvaranje posebnog koordina-cionog tela - Stalnog komiteta za unutrašnju bezbednost, u okviru Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove radi promocije i jačanja operativne saradnje država članica u oblasti unutrašnje bezbednosti. Odlukom Saveta utvrđene su nadležnosti komiteta, a zatim i aktivnosti u narednih osamnaest meseci. Dileme su problemi kontrole rada komiteta, kao i mogućnost dupliranja kapaciteta za koordinaciju aktivnosti država članica u jačanju unutrašnje bezbednosti EU.

SitCen, obaveštajna služba EU dobiće krajem oktobra ili najkasnije početkom novembra svog prvog direktora nakon reorganizacije koja je predviđena Lisabonskim ugovorom, kojim ovo telo prelazi u nadležnost Visokog predstavnika EU za spoljne poslove.

Preporuke ovog istraživanja su namenjene Evropskoj uniji (EU) kako bi na pravi način podržala rešavanje sporova na Zapadnom Balkanu.