U Srbiji raste desničarski ekstremizam, a borba protiv njega nije moguća bez uključivanja države

„Nacionalna strategija za sprečavanje i borbu protiv terorizma fokusira se na islamistički ekstremizam, zanemarujući desničarski ekstremizam koji je ovde relevantniji”, istakao je zamenik direktora BCBP Bojan Elek u svojoj uvodnoj reči.

Alain Ancion, regionalni koordinator za bezbednosna pitanja na Zapadnom Balkanu iz ambasade kraljevine Holandije u Sarajevu, naglasio je da je Holandija pouzdan partner Balkanu u suzbijanju terorizma i prepoznavanju faktora otpornosti, kao i u izgradnji vladavine prava.

„Ekstremiste u Srbiji kontrolišu politički akteri i tako građane drže u stalnom stanju napetosti i usađuju vrednosti mladima”, smatra Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Kisić kao problem vidi to što ne postoji ni etička, ni politička osuda ratnih zločinaca, ostao je dominantan politički narativ iz devedesetih godina koji direktno utiče na radikalizaciju mladih, što za rezultat ima marginalizaciju albanskih i bošnjačkih zajednica. Kisić je skrenula pažnju na pitanje povratka žena i dece koji su smešteni u neuslovnom kampu Roj u Siriji. S obzirom da se radi o državljankama i državljanima Republike Srbije, smatra da institucije imaju odgovornost da im pomognu.

Jarmila Bujak Stanko, psihološkinja izjavila je da u Srbiji ne postoje zvanični programi prevencije ekstremizma, kao ni procesi deradikalizacije osuđenih ekstremista. U zajednicama postoji želja da se pomogne u procesu deradikalizacije, ali njima nedostaju znanje i kapaciteti. Ne postoje institucije ili agenti lokalne zajednice kojima se porodice mogu obratiti, a porodice same ne znaju kako da deradikalizuju članove.

„Programe usmerene na prevenciju ekstremizma su pokretale nevladine organizacije, a ti programi su projektno finansirani i kratkoročni, tako da ne mogu napraviti veći pomak”, tvrdi Bujak Stanko.

Marija Ignjatijević, istraživačica BCBP je navela tri grupe faktora otpornosti na ekstremizam do kojih su došli istražujući primer Sandžaka, čija je zajednica u poslednjih nekoliko godina pokazala visok stepen otpornosti na ekstremizam. Najznačajniji faktori su uloga lokalne zajednice i uloga istaknutih članova zajednice, kao i uloga dijaspore.

Ignjatijević je akcenat stavila na značaj inicijativa i aktivnosti organizacija civilnog društva, jer se baš na ovom primeru pokazalo koliko su i male akcije bitne za jačanje otpornosti.

„Političke podele u Sandžaku su veoma duboke, postoji pretnja od političkog ekstremizma, iako su pokazali otpornost na verski” – naglasila je Ignjatijević na kraju svog izlaganja.

Nikola Kovačević, pravnik, konstatovao je da je zakon o krivičnom postupku solidan i da omogućava efikasno otkrivanje i procesuiranje stranih boraca. Kao manjkavost tih postupaka ističe se to što ne postoji efekat generalne prevencije jer postupci nisu dovoljno transparentni.

Osnovni problem koji Kovačević identifikuje je to što, u odnosu na borce koji su išli u Siriju na ratište, borci koji su išli u Ukrajinu imaju mnogo povoljniji tretman.

„Niko nije ispitivao postoji li organizovana obuka i mreža za odlazak na ratišta u Ukrajini”, navodi Kovačević.

Predrag Petrović, direktor istraživanja BCBP, uočava da je u senci rasprava o islamističkom nacionalizmu u Srbiji došlo do jačanja desničarskog ekstremizma.

„Neposredne posledice antimigrantskih narativa najviše osećaju sami migranti, ali postoje i one dugoročne, ali manje vidljive posledice – uticaj na stavove građana”, uviđa Petrović.

Petrović ističe da se pripadnici islamske zajednice Beogradu ne osećaju bezbedno, i da se neretko osećaju prinuđenim da svoju veru praktikuju u tajnosti kako ne bi došli u opasnost.

Okrugli sto zajednički su organizovali Beogradski centar za bezbednosnu politiku,  Helsinški odbor za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava i Nacionalni konvent o EU, uz podršku ambasade kraljevine Holandije i Nacionalne zadužbine za demokratiju.

Izveštaj sa događaja je napisala stažistkinja BCBP Gorana Pebić.