Urediti test integriteta policajaca zakonom kako bi se sprečile zloupotrebe

{image1}

Testovi integriteta policajaca nisu dovoljno definisani u Zakonu o policiji i ne bi trebalo da se koriste umesto istražnih radnji u sudskim postupcima već ciljano i uz prethodnu najavu, istaknuto je na konferenciji održanoj 24. maja 2016. godine u Medija centru u Beogradu.

Na panel diskusiji koja je organizovana povodom predstavljanja predloga praktične politike „Testiranje integriteta policajaca “, ocenjeno je da ova mera ne može biti čarobni štapić za iskorenjivanje korupcije u policiji, kao što se u javnosti predstavlja. Istaknuto je i da je neophodno jasno utvrditi ko pokreće ovaj postupak i kako se sprečava njegova zloupotreba.

SUK glavni za jačanje integriteta policije

{image2}

Mandić je skrenula pažnju da istraživanja javnog mnjenja  govore da samo 4% građana Srbije smatra da nema korupcije u policiji, a da je Sektor unutrašnje kontrole telo koje treba da utiče na smanjenje korupcije u policiji. U proteklih pet godina je u proseku podnošeno 130 krivičnih prijava protiv policajaca zbog korupcije, što je na oko 32 hiljade policajaca izuzetno mali broj koje ne odgovara stvarnosti, ocenila je istraživačica-pravnica BCBP.

Potrebu da se test integriteta uredi zakonom i da se osnaži uloga Sektora unutrašnje kontrole policije MUP-a koji je i dalje suštinski odgovoran ministru koji daje smernice i uputstva za rad, istakao je i zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković.

Test integriteta kao osnov za napredovanje u policiji

Istraživač BCBP i autor dela studije rekao je da u testiranju integriteta ne postoji jedinstvena međunarodna praksa koja bi bila preporučena kao model za preuzimanje u Srbiji, već da svaka zemlja uvodi u skladu sa svojim potrebama. Đorđević je istakao da se test integriteta najčešće koristi za suzbijanje korupcije u policiji ili pokretanje disciplinskog postupka, ali nekad i kao kriterijum za karijerno napredovanje.

{image3}

Ministarstvo unutrašnjih poslova se nije odazvalo pozivu BCBP da učestvuje u panel diskusiji, čime je brojna stručna publika ostala uskraćena za pitanja u nadležnosti MUP-a. Skupu je prisustvovalo oko 50 predstavnika međunarodnih organizacija i amabasada u Beogradu, nezavisnih državnih institucija, policijskih sindikata, organizacija civilnog društva i medija.

Konferencija i publikacija su deo projekta „Jačanje kapaciteta Zaštitnika građana“ koji je podržala Ambasade Velike Britanije u Republici Srbiji, kao i projekta „Puls integriteta i poverenja u policiju na Zapadnom Balkanu“ koji je podržala Evropska unija.

Stavovi i mišljenja izneti na konferenciji i u radu ne izražavaju stavove EU, Ambasade Velike Britanije niti Zaštitnika građana.