Veliki izazovi u primeni Zakona o privatnom obezbeđenju

Podizanje kvaliteta kadrova, regulisanje nelojalne konkurencije i kontrola poslovanja mora biti u fokusu kako bi Zakon o privatnom obezbeđenju imao konktetne efekte na stanje u ovom sektoru, glavni su zaključci okruglog stola koji su Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Misija OEBS u Srbiji organizovali 31. marta 2015. godine.

Primena Zakona o privatnom obezbeđenju, usvojenog novembra 2013, biće odložena za početak 2016. godine zbog kašnjenja u obuci kadrova i licenciranju privatnih firmi za obezbeđenje, istaknuto je na skupu održanom u Medija centru.

U MUP-u očekuju da će do kraja godine moći da završe obuku svih zainteresovanih. Šefica odseka za praćenje upotrebe sredstava prinude u Upravi policije Nataša Ignjatović, izjavila je da je MUP doneo šest podzakonskih akata, od ukupno sedam u nadležnosti tog ministarstva. Ona je navela da su do sada doneti pravilnici o boji i sastavnim delovima uniforme službenika obezbeđenja, načinu polaganja stručnog ispita za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava, zatim načinu upotrebe sredstava prinude u vršenju poslova privatnog obezbeđenja, programima obuke za službenike privatnog obezbeđenja i o minimalnim uslovima koje treba da ispune fizička i pravna lica za dobijanje ovlašćenja za sprovođenje stručne obuke.

U Udruženju za privatno obezbeđenje kažu da jesu za visok standard obuke i licenciranja, međutim ne očekuju da će se sa postojećim kapacitetima čitav posao uskoro završiti, čak ni u novom roku koji MUP predviđa.

Prema najnovijim podacima, u sektoruprivatnog obezbeđenja ima oko 40.000 radnika i skoro isto toliko komada registrovanog oružja. Međutim, prema nalazima istraživanja BCBP, količina oružja nije najveći bezbednosni rizik, već to što radnici u ovom sektoru ne raspolažu sertifikatima koji potvrđuju da svi raspolažu jednakim nivoima znanja stečenog na sistematizovan način.

Istraživač BCBP Marko Milošević Milošević je napomenuo da intervjui koje je sproveo ukazuju da postoji mala motivisanost radnika za učešće u procesu, te da zbog relativno visoke cene obuke i polaganja ispita veliki broj malih firmi neće „preživeti“ licenciranje.

Pored ostalog, obuka podrazumeva i predavanja o primeni zakona, komunikaciji, rešavanju sukoba, upotrebi sredstava prinude. Vlasnici firmi za privatno obezbeđenje smatraju da je gradivo preopširno.

Na skupu je diskutovano i o ulozi drugih državnih organa koji učestvuju u kontroli poslovanja privatnih bezbednosnih kompanija – Inspektorata rada, parlamentarnog Odbora za odbranu i bezbednost, Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki itd. Milošević je istakao da je Inpektorat najčešće registrovao dva mehanizma koja omogućavaju ponudu nerealno niskih cena – rad na crno, gde se potpuno ne plaća porez i slučajeve gde se radnik vodi kao da je na stručnom usavršavanju, čime se plaća samo zdravstveno osiguranje.

Učesnici su predložili da se podzakonskim aktom dozvoli da licencirani centri za obuku istu pružaju i na daljinu. Takođe, založili su se i za kvalitetniju bezbednosnu procenu lica iz ovog sektora, ali i lica iz MUP-a koja rade kao obezbeđenje. Kao posebno značajan problem istaknuta je činjenica da nema bezbednosne provere vlasnika i odgovornih lica firmi za privatno obezbeđenje.

Neposredan povod okruglog stola je istraživanje koje je BCBP sproveo u okviru projekta „Ka efektivnom upravljanju privatnim sektorom bezbednosti u Srbiji“ koji je podržala Misija OEBS u Srbiji. Analiza tržišta privatne bezbednosti urađena je kroz 38 intervjua sa menadžerima bezbednosti u firmama za privatno obezbeđenje i bankama, firmama za samozaštitnu delatnost, predstavnicima Udruženja za privatno obezbeđenje, članovima i stručnim osobljem Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine Republike Srbije, kao i sa novinarima. Fokus istraživanja je bio na firmama izvan Beogradakako bi se stekla što celovitiju slika sektora. Celokupni nalazi će se naći u publikaciji koja će biti objavljena u aprilu 2015.

Tekstu doprinela stažistkinja BCBP Ema Stepanović