Koncept kolektivnog pamćenja nije jednostavan. Zapadni Balkan je tokom devedesetih prošao kroz politička previranja i ratove čije se posledice osećaju i danas, iako je od tada prošlo već više od dvadeset godina. Razumljivo je da sećanja iz prošlosti progone veterane, kao i civile koji su preživeli užase rata, ali kako objasniti činjenicu da su i mlađe generacije emotivno vezane za ta vremena, kao da su im prisustvovale ili kao da su dovoljno stare da ih se sećaju?

Odnos desnice prema pravima žena evidentno je doživeo evoluciju. On je u svojoj suštini ostao mizogin, ali sa bitnom razlikom da je desna politika stekla sposobnost mimikrije u savremeno društvo: ona danas ne drži eksplicitni transparent “ne ženskom pravu glasa!”, već sjajni papir koji garantuje svakoj ženi pravo na njeno dostojanstvo; definisano desničarskim terminima doduše. Takođe, desna politika ulaže izvesni napor da na svojoj agendi napravi mesta za pravo žena na zdravstvenu negu, osim što će nezadovoljni primetiti da se pojam zdravlja u njenom rečniku uglavnom svodi na reproduktivno.

Na području bivše Jugoslavije, prošlost ostaje jedna od najspornijih tema više od 20 godina godina nakon završetka sukoba. Pitanje kako se suočiti sa zločinima i kršenjima ljudskih prava iz prošlosti otvara širok spektar pravnih, političkih i psiholoških pitanja.

Dvadeset i dve godine nakon usvajanja Rezolicuje SB UN 1325, da li smo ostvarili napredak u njenoj primeni i gde se nalazimo danas? Čitajte u autorskom tekstu Svetlane Janković, članice Mreže organizacija civilnog društva – Žene, mir i bezbednost.

Koji je položaj i uloga žena u klimatskim promenama? Čitajte u autorskom tekstu profesorke Fakulteta za evropske pravno političke studije dr Zorice Mršević.

Istraživač BCBP Saša Đorđević piše za Pescanik.net o sporazumu o saradnji Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Federalne službe obezbeđenja Ruske federacije koji se nalazi u parlamentarnoj proceduri.