Zarobljena država ugrožava bezbednost građana

U Srbiji postoji jaz između zakona i prakse, nekontrolisana vlast nastoji da umanji prava građana, a pažnja javnosti se odvlači nevažnim temama. Način za usporavanje procesa zarobljavanja države je jačanje institucija i povezivanje struke, istaknuto je na skupu koji je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao 29. juna 2018. godine u Beogradu.

Zarobljena država kao pojam je sve češće predmet analiza u Srbiji i susednim zemljama, a u najnovijoj strategiji Evropske komisije za Zapadni Balkan se spominje da u regionu postoje elementi zarobljene države, istakla je glavna urednica portala Peščanik i moderatorka panela Svetlana Lukić, i dodala da se pod tim pojmom podrazumeva forma sistemske političke korupcije.

Predsednik Upravnog odbora BCBP Miroslav Hadžić je istakao da je zarobljena država „nekontrolisana, potencijalno neodgovorna vlast koja služi samo svojoj svrsi.“ Govoreći o zarobljenoj državi iz bezbednosnog aspekta, Hadžić je kazao da ima smisla otvoriti debatu o tome da li je postojao period kada Srbija nije bila zarobljena država.

Hadžić je ocenio da nisu postojale bilo kakve zamisli o reformama sistema u sektoru bezbednosti, već da se samo radilo o reorganizaciji bez bilo kakvih novina zbog čega trpimo posledice. Dodao je da smo svedoci ponovne politizacije i ideologizacije vojske, policije i bezbednosnih službi i ukidanja profesionalne autonomije.

 „U ovakvoj situaciji, vi stalno morate emitovati atmosferu straha, pošto u uslovima straha zarobljenost države činite nevidljivom“, naglasio je Hadžić i dodao da je krajnja posledica zarobljene države „ukinuta bezbednost građana“.

Zajedničkom borbom i strukom protiv zarobljavanja države

Sudija Apelacionog suda i predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević analizirala je posledice zarobljavanja države u oblasti pravosuđa.

Boljević je rekla da je od poslednjeg mišljenja Venecijanske komisije očekivala da će se „trgovati vladavinom prava“ zarad dnevnopolitičkih interesa. Međutim, Komisija je prepoznala da je proces bio narušen „atmosferom ogorčenosti i ozlojeđenosti“ i pozvala vlasti da ne štede napore da naprave konstruktivnu debatu, ocenila je Boljević i dodala da je nacrt mišljenja Venecijanske komisije bio još direktniji i još eksplicitnije kritički.

Boljević je ukazala i na nove predloge ustavnih izmena koji prete da učine Visoki savet sudstva disfunkcionalnim, čime bi, ocenila je ona, u Ustav bila uključena institucija koja ne funkcioniše.

Vladavina prava je obaveza svake vlasti a ne stvar političke volje

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenio je da je u Srbiji evidentan sve veći raskorak izmedju normativnog i stvarnog stanja poštovanja zakona i da je „urušavanje institucija put bez povratka“.

Poverenik je upozorio da, iako Srbija ima jedan od najbolje ocenjenih zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, odjednom se menja taj zakon i to u većoj meri nego što novine u praksi to zahtevaju. On je ocenio da je dat niz loših predloga, poput izuzimanja državnih društva kapitala iz zakona, kao rezulzat neadekvatne analize tokom koje nisu konsultovane relevantne institucije. Tako se, na primer, u jeku borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije iz zakona izuzimaju državna društva kapitala.

Poverenik je istakao da se na intervencije koje spadaju u njegovu nadležnost reaguje žestokim napadom, a da se njegovo pozivanje na odgovornost državnih organa naziva se politikanstvom.

Besmislene teme kao skretanje pažnje

Nadovezujući se na temu poštovanja postojećih zakona, novinarka Tamara Skroza je rekla da Srbija ima dobro ocenjene medijske zakone koji najznačajnije medijske institucije ignorišu.

 Skroza je navela da se javnosti stalno plasiraju neke nove teme kojima bi medijska zajednica trebalo da se bavi, a kao primer je navela najavljeno formiranje državne „Grupe za borbu protiv lažnih vesti“, koje je okarakterisala kao „bizarno“, jer, kako je ocenila, „vlast živi na lažnim vestima i manipulaciji statistikom“.

Cilj događaja koji je BCBP organizovao u Kući ljudskih prava i demokratije bio je ukazivanje na trendove zloupotrebe i urušavanja institucija zarad jačanja nekontrolisane političke moći i iznošenje preporuka kako bi se taj proces zaustavio.