Završena je obuka za nadzor nad politikom bezbednosti na lokalnom i nacionalnom nivou

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji[1], održao je u Beogradu, od 9. do 11. februara, četvrti i poslednji u nizu treninga za nadzor nad politikom bezbednosti na lokalnom i nacionalnom nivou.

Nakon uvodnih predavanja o konceptu bezbednosti, različitim značenjima pojma bezbednost, promenama u njegovom razumevanju i konceptu reforme sektora bezbednosti, učesnici su analizirali glavne snage i slabosti u funkcionisanju organizacija civilnog društva i razloge za učestvovanje OCD u bezbednosnoj politici.

Koje su prednosti, a koje mane OCD kao aktera politika bezbednosti?

Učesnici seminara identifikovali su nekoliko razloga za veće učešće OCD u bezbednosnoj politici. Najpre, većim angažovanjem OCD u kreiranju, sprovođenju i evaluaciji bezbednosne politike došlo bi do podizanja poverenja građana u sektor bezbednosti. Zatim, saradnja građana i njihovih udruženja sa instutucijama sektora bezbednosti na ravnopravnom nivou može znatno da doprinese efikasnosti i efektivnosti rada pomenutih institucija. Na taj bi način došlo i do podizanja svesti građana o važnosti njihovog učešća u bezbednosnoj politici, ali bi bila povećana i transparentnost rada institucija sektora bezbednosti. Sve ovo vodi uspešnom sprovođenju procesa demokratizacije u društvu.

Učesnici su istakli takođe da u sektoru bezbednosti, koji je po svojoj prirodi zatvoren, veliki problem za uspostavljanje saradnje predstavljaju komplikovane procedure odlučivanja.

Učesnici su kao glavne prednosti OCD prilikom učešća u bezbednosnoj politici identifikovali to što su nezavisne, raspolažu ekspertizom, imaju olakšan pristup različitim delovima populacije, neguju slobodu mišljenja, transparentne su i nepristrasne, procedure u njihovom radu nisu komplikovane, uživaju poverenje građana i imaju izgrađene mreže saradnje. Među slabosti u radu OCD učesnici su uvrstili nedostatak informacija o bezbednosnoj politici, nedostatak stručnosti za sve oblasti pomenute politike, nepoverenje koje institucije sektora bezbednosti imaju prema njima i manjak finansijskih sredstava i stabilnih izvora finansiranja.

Kako da OCD povećaju uticaj na bezbednosne politike?

Identifikovane su aktivnosti koje OCD treba da preduzmu kako bi povećale uticaj na bezbednosnu politiku. To su: edukacija i (stalno) informisanje šire i stručne javnosti o temama iz oblasti bezbednosti, povećanje nivoa znanja predstavnika OCD o sektoru bezbednosti i bezbednosnim temama, kao i izrada protokola o saradnji relevantnih institucija sektora bezbednosti i OCD.

Kako se odvija saradnja sa OCD iz ugla predstavnika sektora bezbednosti?

Predstavnik Ministarstva odbrane, potpukovnik Duško Žujović iz Odeljenja za civilno-vojnu saradnju Generalštaba Vojske Srbije učesnicima je predstavio koncept civilno-vojne saradnje i mogućnosti saradnje između građana i vojske.

Predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Željko Milenić, načelnik Odseka za rad policije u lokalnoj zajednici u Upravi policije, Mirjana Marković iz  Odseka za prevenciju i suzbijanje maloletničke delinkvencije Uprave kriminalističke policije, Aleksandar Krstić iz Sektora unutrašnje kontrole (centar Beograd), kao i Dragan Jevtić, Milan Kuruzović i Vladan Đorđević iz Policijske uprave Beograd su izneli konkretne primere rada svojih organizacionih jedinica, kao i primere dosadašnje saradnje sa organizacijama civilnog društva.

Kao najveći problem u saradnji sa OCD istaknuta je održivost uspostavljene saradnje, i neophodnost međusektorskog pristupa rešavanju pojedinih problema. Opštinski Saveti za bezbednost su prepoznati kao značajna tela za rešavanje lokalnih bezbednosnih problema, ali njihova uspešnost u radu varira. Još jedan važan faktor uspešnosti rada policije je saradnja sa medijima i razmena informacija sa lokalnim telima. Istaknuto je i da je u fokusu rada policije u poslednjih nekoliko godina rad sa manjinskim i socijalno ranjivim grupama.

Na panelu o modelima saradnje OCD sa institucijama sektora bezbednosti govorili su Bojana Medenica iz Transparentnosti Srbija, Bobana Macanović iz Autonomnog ženskog centra i Slavoljub Đorđević iz Romskog informativnog centra iz Kragujevca.  Kao glavne prepreke uspostavljanju bolje saradnje OCD i sektora bezbednosti panelisti su istakli manjak transparentnosti u radu institucija u sektoru bezbednosti i nepostojanje stalnih mehanizama komunikacije i koordinacije.

Seminar u Beogradu je bio poslednji u nizu od četiri seminara koja su održana u okviru projekta „Jačanje kapaciteta organizacija građanskog društva za veće učešće u reformi sektora bezbednosti” koji su imali za cilj da pruže neophodna znanja i informacije predstavnicima građanskog društva u Srbiji kako bi uzeli veću ulogu u bezbednosnoj politici na lokalnom nivou. U pomenutim seminarima učešće je uzeo 61 predstavnik istog tolikog broja organizacija civilnog društva iz cele Srbije. Beogradski centar za bezbednosnu politiku želi da se zahvali svim učesnicima, predstavnicima MUP i MO, kao i organizacijama civilnog društva, Transparentnost Srbija, Autonomnom ženskom centru, Centru za ratnu traumu Novi Sad, Forca Požega, Timočkom klubu Knjaževac i Romskom informativnom centru Kragujevac koji su takođe učestvovali na pomenutim seminarima i doprineli njihovom uspehu.

[1] Treninzi  se održavaju uz materijalnu i programsku podršku Misije OEBS u Srbiji, u okviru  projekta Misije pod nazivom Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti, koji je finansijski podržala Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA).