Kvazitrka u naoružanju: Srbija i Hrvatska

Proteklih šest godina, Srbija i Hrvatska unapređuju svoje vojne arsenale, što mnoge navodi na zaključak da dve zemlje predvode novu trku u naoružanju na Zapadnom Balkanu. Ovakav narativ je neispravan pošto strateško okruženje čini međudržavni rat malo verovatnim i ovaj proces se svodi na to da Srbija i Hrvatska zamenjuju svoju staru opremu iz dana bivše Jugoslavije. Međutim, dve zemlje koriste nabavku naoružanja kao polugu uticaja u njihovim spoljnim politikama i kao instrument unutrašnje promocije za njihove vladajuće elite. Povratak neprijateljstava nije verovatan, ali postoji politička pretnja da će se atmosfera nepoverenja zacementirati u regionu.

Krajem maja 2021. godine, hrvatski premijer Andrej Plenković je najavio da će njegova zemlja kupiti 12 korišćenih borbenih lovaca Rafal od Francuske, u sporazumu koji vredi milijardu evra ($1.2 milijarde), čime su nadjačane ponude iz SAD, Izraela i Švedske. Ovo je najveća vojna nabavka Hrvatske od raspada Jugoslavije. Neki zapadni mediji ovu nabavku stavljaju u kontekst toga da je Hrvatska uključena u “mini-trku u naoružanju” sa susednom Srbijom, pošto su od 2015. godine obe zemlje u centru procesa za koji mnogi veruju da je nova trka u naoružanju.

Međutim, uprkos ovakvim utiscima, ne može se reći da prisustvujemo pravoj trci u naoružanju, s obzirom da su nabavke Beograda i Zagreba deo modernizacije zastarele vojne opreme koja potiče još iz vremena bivše Jugoslavije. Vladajuće političke elite u obe zemlje koriste regularan proces zamene stare nabavkom nove opreme, kao instrument spoljne politike i kao način da ojačaju unutrašnju poziciju. Ratni scenario nije realan, ali problem je u tome što se vojna modernizacija odigrava u trenutku kada su političke tenzije veoma prisutne u regionu. Stoga je političko učvršćivanje nepoverenja u regionu najveća posledica trenutnog “zveckanja oružjem”.