Procena stranih uticaja i otpornosti Srbije na bezbednosne, socioekonomske i političke izazove, rizike i pretnje

Iako se Srbija ne suočava sa neposrednim konvencionalnim vojnim pretnjama, sve je izloženija hibridnim izazovima, naročito u domenu sajber bezbednosti, koji ostaje slabo razvijen i bez jasnog strateškog okvira. Vojna neutralnost i paralelna saradnja sa NATO-om, Rusijom i Kinom dodatno komplikuju bezbednosno pozicioniranje zemlje i otežavaju njeno usklađivanje sa evropskim standardima.

Socioekonomske ranjivosti snažno su povezane sa stranim ekonomskim uticajem. Iako je ruski ekonomski uticaj danas uglavnom ograničen na energetiku, Srbija ostaje u velikoj meri zavisna od ruskog gasa. Nasuprot tome, ekonomsko prisustvo Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata ima dublje i dugoročnije posledice: netransparentne investicije, rast spoljnog duga, zaobilaženje pravnih i ekoloških standarda i jačanje koruptivnih i klijentelističkih mreža. Takvi obrasci podrivaju vladavinu prava i stvaraju strukturne prepreke procesu evropskih integracija.

Političke pretnje putu Srbije ka članstvu u EU pre svega potiču iz unutrašnjih izvora. Sistem „upravljane demokratije”, dominacija izvršne vlasti, kontrola medija i slabljenje institucija ozbiljno ograničavaju demokratsku konsolidaciju. Iako Rusija i Kina doprinose
očuvanju postojećeg stanja, ključni izazov ostaje domaći autoritarni model upravljanja. Bez suštinskih unutrašnjih reformi i snažnije, odlučnije podrške EU, Srbija rizikuje dalje učvršćivanje hibridnog, suštinski autoritarnog sistema.