PUBLIKACIJA: Studija
Procena stranih uticaja i otpornosti Srbije na bezbednosne, socioekonomske i političke izazove, rizike i pretnje
Srbija se na putu ka članstvu u Evropskoj uniji suočava sa isprepletanim bezbednosnim, ekonomskim i političkim izazovima. Ova analiza mapira ključne spoljne aktere i mehanizme njihovog uticaja u Srbiji, ali istovremeno pokazuje da najveće ranjivosti ne dolaze spolja, već proističu iz strukturnih slabosti domaćeg upravljanja.
Iako se Srbija ne suočava sa neposrednim konvencionalnim vojnim pretnjama, sve je izloženija hibridnim izazovima, naročito u domenu sajber bezbednosti, koji ostaje slabo razvijen i bez jasnog strateškog okvira. Vojna neutralnost i paralelna saradnja sa NATO-om, Rusijom i Kinom dodatno komplikuju bezbednosno pozicioniranje zemlje i otežavaju njeno usklađivanje sa evropskim standardima.
Socioekonomske ranjivosti snažno su povezane sa stranim ekonomskim uticajem. Iako je ruski ekonomski uticaj danas uglavnom ograničen na energetiku, Srbija ostaje u velikoj meri zavisna od ruskog gasa. Nasuprot tome, ekonomsko prisustvo Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata ima dublje i dugoročnije posledice: netransparentne investicije, rast spoljnog duga, zaobilaženje pravnih i ekoloških standarda i jačanje koruptivnih i klijentelističkih mreža. Takvi obrasci podrivaju vladavinu prava i stvaraju strukturne prepreke procesu evropskih integracija.
Političke pretnje putu Srbije ka članstvu u EU pre svega potiču iz unutrašnjih izvora. Sistem „upravljane demokratije”, dominacija izvršne vlasti, kontrola medija i slabljenje institucija ozbiljno ograničavaju demokratsku konsolidaciju. Iako Rusija i Kina doprinose
očuvanju postojećeg stanja, ključni izazov ostaje domaći autoritarni model upravljanja. Bez suštinskih unutrašnjih reformi i snažnije, odlučnije podrške EU, Srbija rizikuje dalje učvršćivanje hibridnog, suštinski autoritarnog sistema.
Tagovi: bezbednosni izazovi, eu, pretnje, rizici, spoljni uticaji
PDF PREGLED
POVEZANI SADRŽAJ
Datum: 12.03.2026.
Autor: Miloš Jovanović |
Antisistemski ekstremizam u Srbiji predstavlja jednu od najozbiljnijih pretnji demokratskom poretku, društvenoj stabilnosti i bezbednosti. Za razliku od evropskog konteksta, ovaj fenomen u Srbiji deluje istovremeno „odozdo” – kroz ekstremno desničarske i antisistemske aktere na društvenim marginama – i „odozgo”, kroz narative, prakse i neformalne strukture povezane sa vladajućom političkom elitom.
Datum: 06.02.2026.
Autor: Isidora Stakić |
Antisistemski ekstremizam (ASE) u Srbiji se širi u uslovima dugotrajnih političkih kriza, nepoverenja u institucije i razočaranja u proces evropskih integracija. Kao i u drugim delovima Evrope, ASE jača u periodima društvene nestabilnosti koji razotkrivaju slabosti demokratskog upravljanja. U Srbiji su autoritarne tendencije, kontrola medija i rasprostranjeni narativi zavere dodatno podstakli skepticizam prema institucijama i „globalnim elitama”.
Datum: 26.01.2026.
Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Analiza polazi od shvatanja da je špijunski softver po svojoj prirodi neselektivan, sveobuhvatan i prikriven nadzorni alat, strukturno nespojiv sa principima nužnosti, srazmernosti i ciljanosti obrade podataka.
