08.12.2017.

PODELITE

Vest:

Atmosfera straha otežava nadzor nad bezbednosnim institucijama u Evropi

{image1} Demokratske institucije i vladavina prava su zbog atmosfere straha ugrožene u celoj Evropi, a polarizacija društava otežavan nadzor nad sektorom bezbednosti, istaknuto je tokom trećeg panela konferencije koju je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao povodom proslave 20 godina rada, 28. novembra u Dorćol placu. Treći panel konferencije bio ...

{image1}

Demokratske institucije i vladavina prava su zbog atmosfere straha ugrožene u celoj Evropi, a polarizacija društava otežavan nadzor nad sektorom bezbednosti, istaknuto je tokom trećeg panela konferencije koju je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao povodom proslave 20 godina rada, 28. novembra u Dorćol placu.

Treći panel konferencije bio je posvećen pogoršanju demokratske kontrole institucija bezbednosti u EU i odgovorima na strategije koje se sve češće koriste za umanjenje odgovornosti državnih bezbednosnih aktera u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Uloga civilnog društva jeste da koristi sudski sistem u cilju očuvanja odgovornosti državnih agencija i da radi na podizanju svesti u samoj policiji, tako što će sarađivati na edukaciji državnih službenika, napomenula je Arvinder Sambei, direktorka Amicus Legal Consultants firme i bivša viša tužiteljka Tužilaštva za kriminal za Englesku i Vels i pravna savetnica Stalnog združenog štaba Ministarstva odbrane Velike Britanije.

„Nakon usvajanja drakonskih zakona o masovnom nadzoru građana Velike Britanije, organizacije civilnog društva su se udružile kako bi ga osporile pred sudom. Profilisanje na osnovu etniciteta ostaje jedan od najvećih problema u policijskim snagama u Ujedinjenom Kraljevstvu, tako da se građansko društvo usredsredilo na obrazovanje policajaca i uspelo da izazove pozitivne promene“, zaključila je Sambei.

Liberalne demokratije ne smeju da se ustručavaju od upotrebe pravnih sredstava protiv grupa koje bi putem populizma zloupotrebile demokratiji, a ideja reforme bezbednosnog sektora, nije samo problem u post-konfliktnim društvima, već postaje ozbiljan problem u Centralnoj i Istočnoj Evropi, kaže Josef Batora, profesor političkih nauka na Komenius univerziteta u Bratislavi.

„Prisustvo fašističke političke partije u parlamentu bilo je nezamislivo pre 5 ili 10 godina u Evropi, a sada je stvarnost u Slovačkoj. Populistički i fašistički pokreti u ovom delu EU tvrde da državne institucije nisu sposobne da odbrane građane, a ovakva retorika dovela je do toga da je 2012. godine 20 odsto glasača koji su prvi put izašli na birališta u Slovačkoj glasali za ekstremno desne partije“, naveo je Batora.

On je dodao i da su liberalne elite u Slovačkoj reagovale na ovaj izazov direktnim angažovanjem mladih, zbog čega ekstremna desnica nije uspela da ponovi isi uspeh 2016. godine.

{image2}

Zapadni Balkana mora što brže da pristupi Evropskoj uniji, a svako odlaganje ili usporavanje ovog procesa se može negativno odraziti na stanje demokratije u regionu, Smatra Profesor međunarodnih odnosa i nacionalne bezbednosti na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Zagrebu Dejan Jović.

„Moramo biti realističniji kako bi završili ovaj proces. Što duže ove zemlje čekaju, sa aspekta demokratske kontrole institucija postaju sve gore, a postoji i opcija da nazaduju dublje u autokratije. Ako imamo Kipar u EU, zašto ne primiti i Bosnu i Hercegovinu, koja sada deluje kao više integrisana država od Kipra“, zaključio je Jović.

Sagovornici su se složili da određeni politički akteri koriste atmosferu straha kako bi primorali građane da biraju između  demokratskog upravljanja i bezbednosti, kao i da Evropska unija mora da zaustavi ovaj trend, kako bi sprečila urušavanje sopstvenog integriteta.

Konferencija “Rastrašivanje: Šta građansko društvo može da učini radi očuvanja odgovornosti sektora bezbednosti u vremenu straha?” organizovana je u sklopu proslave 20 godina postojanja BCBP, prve organizacija civilnog društva na Zapadnom Balkanu specijalizovana za teme bezbednosti.

Pisanju izveštaja doprineo stažista BCBP Dane Maričić.

Tagovi: ..., &bdquo, &ldquo, arvinder, batora, breakingfear, civil, democracy, europe, fascist, jozef, liberal, rastrašivanje, right, sambei, security, slovakia, society, surveillance, treći, vrednosti

POVEZANI SADRŽAJ

  • Mreža integriteta: Pretnje smrću nisu deo novinarskog posla

    Datum: 05.11.2026.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    {image1} Demokratske institucije i vladavina prava su zbog atmosfere straha ugrožene u celoj Evropi, a polarizacija društava otežavan nadzor nad sektorom bezbednosti, istaknuto je tokom trećeg panela konferencije koju je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao povodom proslave 20 godina rada, 28. novembra u Dorćol placu. Treći panel konferencije bio je posvećen pogoršanju demokratske kontrole institucija bezbednosti u EU i odgovorima na strategije koje se sve češće koriste za ...

  • Zaustaviti zastrašivanje Lazara Dinića

    Datum: 02.11.2026.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Civilni odbor za zaštitu branitelja ljudskih prava i uzbunjivača izražava ozbiljnu zabrinutost za bezbednost novinara i aktiviste Lazara Dinića, povodom njegovih navoda da ga je prilikom povratka kući pratilo crno terensko vozilo, a da je potom nepoznata osoba, prema njegovoj proceni, fotografisala terasu njegovog stana. Zahtevamo da policija i nadležno tužilaštvo bez odlaganja ispitaju prijavljeni događaj i preduzmu mere kako bi zaštitili njegovu bezbednost.

  • Mreža integriteta poziva čelne ljude u policiji, vojsci i službama bezbednosti da odmah podnesu ostavke

    Datum: 27.10.2026.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Mreža integriteta Beogradskog centra za bezbednosnu politiku poziva sve rukovodioce policije, vojske i službi bezbednosti koji su svojim odlukama, postupanjem ili nepostupanjem doprineli kršenju ljudskih prava, političkoj zloupotrebi bezbednosnih institucija i urušavanju poverenja građana u njihov rad da podnesu ostavke. Posebno ističemo da bi ostavke trebalo da podnesu: