BCBP napadnut zbog zalaganja za pravo na preispitivanje politike bezbednosti

Nacionalna avangarda, organizacija koja nekritički podržava rad vlasti, objavila je 29. aprila 2019. godine četvorominutni video u kom napada Beogradski centar za bezbednosnu politiku i našu direktorku, a povodom njenog gostovanja na TV N1. Direktorka BCBP, Sonja Stojanović Gajić, tokom gostovanja na televiziji N1, 11. aprila 2019. godine, komentarisala je najavu ministra odbrane o mogućem državnom udaru i štrajka glađu, i ukazala da je u pitanju skretanje pažnje građana od drugih važnih pitanja, uključujući i navode vojnog sindikata o lošem položaju zaposlenih u Vojsci Srbije. Tom prilikom je ukazala kako je opasno kada visoki rukovodioci bezbednosnih institucija govore o unutrašnjim neprijateljima i saboterima iz redova građanskog društva i medija, a izbegavaju smisleni dijalog o prioritetima politike bezbednosti.

Povodom ovog nastupa na N1, Nacionalna avangarda je 18 dana kasnije objavila video u kom brani izjavu predstavnika BIA da strane službe preko dela građanskog društva i medija destabilizuju bezbednost Srbije. Glavna meta ovog četvorominutnog videa su rad BCBP-a i lično direktorka BCBP, a indirektno putem izmonitoranih slika i druge organizacije građanskog društva (Peščanik, Društvo sudija Srbije, Inicijativa mladih za ljudska prava, Građanske inicijative) i medije (Danas, N1, Vreme, NIN, Radio 021, Istinomer, Al Džazira). U spotu se BCBP i te organizacije optužuju da monopolizuju javnu debatu jer podržavaoce vlasti nazivaju paravladinim organizacijama i da nisu patriotete jer kritikuju političare na čelu institucija bezbednosti.

Zajedničko napadnutim organizacijama je da su ukazivale na izbegavanja suštinske debate o važnim pitanjima za srpsko društvo kao što su izmena Ustava, politika bezbednosti i na pojavu tzv. vladinih nevladinih organizacija. Kao što je u nekim od napadnutih tekstova napisano, para-vladine nevladine organizacije, služe da se delegitimišu kritični tonovi iz građanskog društva, preliju javna sredstva u stranačke fondove i kreira šum i zabuna u široj javnosti oko argumenata građanskog društva.

Čega se plaše oni koji napadaju BCBP?

U odgovoru na ovaj napad na Peščaniku, direktorka BCBP je istakla 5 razloga zašto je Beogradski centar za bezbednosnu politiku već neko vreme meta napada pojedinaca iz vlasti i organizacija bliskih vlastima. Prvi je kritičko preispitivanje najava političara o mogućnosti rata sa susedima i nemira unutar zemlje i zahtev da se o ovim temama razgovara na osnovu dokaza bez zastrašivanja javnosti i podizanja tenzija u odnosima sa susedima. Podsećamo da je serija napada na desničarskim sajtovima počela nakon objavljivanja nalaza istraživanja javnog mnenja o nespremnosti građana Srbije da podrže korišćenje vojske za rešavanje pitanja Kosova. Ovim napadima se posebno pridružio poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović, koji je u medijima više puta navodio da BCBP radi „po zadatku neke strane službe” i targetirao je BCBP kao “inostrane agente”, nazvavši ga “Britanski centar za bezbednosnu politiku”, navodeći da su svi predlozi za jačanje civilne kontrole nad službama u cilju olakšavanja stranim (bezbednosnim) službama kontrolu nad srpskim bezbednosnim sistemom. Ovi napade poslanika Đukanovića konstantovani su i u izveštaju istraživačke službe Evropskog parlamenta u Srbiji o autoritarnim trendovima u Srbiji.

Drugi razlog zašto je BCBP meta je naše podsećanje i prethodnihi ovih vlasti da dijalog o najvažnijim pitanjima bezbednosti treba da se odvija u institucijama i da uključi priliku za dijalog među neistomišljenicima. Tokom 2018. godine, vodeći političari na vlasti u Srbiji nisu bili voljni da razgovaraju o prioritetima bezbednosne politike u sklopu javne rasprave o Nacionalnoj strategiji bezbednosti, koju je u ime Vlade koju oni predstavljaju, organizovalo Ministarstvo odbrane. Tačnije, u raspravi koja je trajala 25 dana  (uključujući Uskrs i prvomajske praznike), niko od političara ni na jednom zvaničnom skupu nije izložio i obrazložio viziju bezbednosti države i svoje viđenje pretnji po nju, a kamoli odgovorio na pitanja i predloge struke i udruženja građana o tome kako da se najdelotvornije kao društvo, a u okvirima demokratije, pozabavimo bezbednosnim izazovima. Na događaju u Domu vojske, jedan od predstavnika Ministarstva odbrane čak je rekao da oni nisu ovlašćeni da odgovaraju na pitanja, već da samo skupljaju komentare.

Treći je strah od zalaganja BCBP za pravo policajaca i vojnika i njihovih sindikata da traže dostojanstvene uslove za rad i da budu tretirani kao građani u uniformi, tj. da imaju pravo da ukazuju na troškove nedomaćinskog upravljanja ovim službama. Ustav Srbije i zakoni su jasni: zaposleni u policiji i vojsci imaju glas u upravljanju sektorom bezbednosti, pri čemu ne mogu da se kandiduju na izborima, niti da se u uniformi pojavljuju na političkim skupovima, osim kada izvršavaju profesionalne zadatke. Nihov posao jeste da bespogovorno izvršavaju naređenja, ali ne i ako su ona nezakonita ili ako imaju informacije o vezama ljudi iz sistema bezbednosti sa osumnjičenim kriminalcima. Članom 13 Zakona o vojsci i članom 41 Zakona o policiji propisano je šta je profesionalna dužnost vojnih lica i policijskih službenika u takvim situacijama.

Četvrti i najveći strah onih koji stoje iza produkcije videa je poziv BCBP-a da se dokumentuje i zaustavi trend zarobljavanja državnih institucija bezbednosti u privatne ili stranačke svrhe. Do uvida u ovaj trend je BCBP je došao višegodišnjim praćenjem izmena zakona u sektoru bezbednosti. Na brzinu promenjeni zakoni o policiji, vojsci i BIA u 2018. godini imaju zajednički trend namernog povećanja diskrecije odlučivanja političara o zapošljavanju i nabavkama u ovim službama i smanjenja javnosti njihovog rada i nadležnosti nadzornih mehanizama. BCBP kroz publikacijei javne diskusijemeđu prvima ukazao na ovaj trend i dobio podršku kolega iz Srbije i regiona predlogu BCBP da se otimanje institucija eksplicitno imenuje, i da EU umesto čekanja eskalacije nove krize započne nezavisnu analizu mehanizama kojima se ugrožavaju demokratija i vladavina prava u regionu.

Na kraju, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, zalaže se za drugačiju verziju patriotizma od onog promovisanog u videu koji je potpisala Nacionalna avangarda. Pozajmićemo od Marka Tvena: „Patriotizam je podrška zemlji, a ne vladi koja njome upravlja“, bila ona crvena, žuta ili napredna. Umesto bespogovornosti u stroju, zalažemo se za slobodu da se bezbednost ne tretira kao tabu tema i da svi imaju pravo da postavljaju pitanja i predlažu rešenja, dok ne vređaju niti nasiljem ugrožavaju one koji drugačije misle. 

BCBP se od osnivanja zalaže za pravo svih da učestvuju u raspravama o bezbednosnoj politici, u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije. Verujemo da kada su građani konsultovani i kada zajednica upućenih civila debatuje o prioritetima sa profesionalcima iz bezbednosnih institucija i političarima, zajedno možemo postići bezbednost po meri građana i građanki. Stoga se zalažemo i da oni čije stavove ne delimo, poput Nacionalne avangarde, učestvuju u raspravama i sa nama i drugim organizacijama ukrste svoja viđenja najboljih opcija za politiku bezbednosti.

Naša ljubav za Srbiju i, pre svega, za njene građane i građanke, jeste zalaganje za život u bezbednom i slobodnom društvu bez straha.