Koji uslovi pogoduju zarobljavanju države? Koji su glavni akteri i mehanizmi zarobljavanja države u sektoru bezbednosti? U kojoj meri su pojedinačne bezbednosne institucije zarobljene? Koji narativi se koriste kao opravdanje za zarobljavanje države? Koja je uloga stranih aktera u zarobljavanju države? Kako preokrenuti trend zarobljavanja države?
Način na koji su izjave zvaničnika i zvanična politika Srbije prema pandemiji uticali na smanjenje individualnih sloboda i prava i nedemokratsko ponašanje vlasti bio je predmet onlajn diskusije koju je BCBP organizovao 15. juna 2021. godine.
Na koji način je upravljanje krizom izazvanom pandemijom dovelo do „kovidokratije” koja je produbila zamah zarobljavanja države, saznajte u najnovijoj BCBP analizi.
Na osnovu analize govora najviših zvaničnika, u ovom tekstu biće predstavljeno kako zvanično promovisani narativi o Kosovu služe zarobljavanju države.
Povodom krivične prijave koju je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) podnela protiv bivšeg policajca Milana Dumanovića, a u vezi sa Dumanovićevim izjavama datim u emisiji “Utisak nedelje” od 18. aprila 2021.godine, Civilni odbor za zaštitu branitelja ljudskih prava i uzbunjivača smatra da se u ovom slučaju radi o pokušaju zastrašivanja prijavljene osobe, kao i svakog građanina koji bi se usudio da u javnosti skrene pažnju na protivzakonite, koruptivne ili druge protivpravne radnje predstavnika državnih institucija, pripadnika vladajuće stranke ili javnih funkcionera.
Kako narativi o borbi protiv organizovanog kriminala doprinose zarobljavanju države pročitajte u najnovijoj BCBP analizi.
Povodom otvorenog poziva na fizičko nasilje od strane poslanika Narodne skupštine, Aleksandra Martinovića, organizacije civilnog društva okupljene u Radnim grupama za poglavlja 23 i 24 i Međusektorskim grupama za političke kriterijume i slobodu izražavanja i medija Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji zahtevaju reakciju predsednika Narodne skupštine i smenu poslanika sa mesta predsednika Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.
Kako narativi o stranim direktnim investicijama doprinose zarobljavanju države pročitajte u najnovijoj analizi istraživača BCBP Luke Šterića.
Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije predmet je analize profesora Miroslava Hadžića, jednog od osnivača Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Organizacije civilnog društva i mediji zahtevaju od Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma da se u što kraćem roku izjasni o nalazima Radne grupe za finansijsku akciju (FATF), da je u slučaju “Spisak” proverom 57 organizacija i pojedinaca iz medija i civilnog sektora bez odgovarajućeg pravnog osnova prekoračila svoja ovlašćenja i postupila suprotno preporukama i standardima ovog međunarodnog tela. Takođe, pozivamo ovaj organ da preduzme konkretne korake da sanira štetu koja je nastala organizacijama i pojedincima koji su neprimereno targetirani.
BCBP, zajedno sa 74 organizacije, izražava nezadovoljstvo izostankom reformi koje je Vlada Srbije prihvatila da sprovede u procesu pristupanja EU, pogoršanjem poštovanja demokratskih principa i vladavine prava, prisustvom govora mržnje i porastom nasilja nad pojedincima, novinarima, medijima, političkim neistomišljenicima i organizacijama civilnog društva koji na osnovu prava koja im garantuju Ustav i zakoni Republike Srbije, iznose kritička viđenja rada i rezultata državnih institucija i organa.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji doprinosi unapređenju bezbednosti građana u skladu sa demokratskim principima i poštovanjem ljudskih prava kroz istraživanje, javno zastupanje, razvoj zajednice i obrazovanje.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Copyright © Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
