Četvrti Beogradski bezbednosni forum pokrenuo dijalog o razrešenju kriza

{image1}

Četvrti Beogradski bezbednosni forum završen je uz poruku da je Zapadni Balkan u stanju da aktivno učestvuje u svim debatama o aktuelnim pitanjima regionalne i međunarodne spoljne politike, bezbednosti i ekonomije.

„Predsedavanje OEBS-om 2015. godine odlična je prilika za Srbiju da pokaže sposobnost za angažovanje u rešavanju međunarodnih izazova i saradnju sa Evropskom unijom i Rusijom“, istakla je direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić tokom obraćanja učesnicima konferencije.

Tokom trodnevnog skupa organizovano je 19 diskusija, u kojima je učestvovalo 103 govornika. Među panelisti su bili premijer Srbije Aleksandar Vučić, šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević, direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, predsedavajući Odbora Evropskog parlamenta za spoljne poslove Elmar Brok, predsednica nemačkog Maršalovog fonda u SAD Karen Donfrid, zamenik direktora moskovskog Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Vladimir Baranovski i mnogi drugi.

Akаdemski skup

{image2}

Prateći dobru praksu iz prethodne tri godine, Forum je i ovog puta počeo akаdemskim skupom koji je okupio preko sto mladih istraživača i privukao dosad najveću pažnju publike iz Srbije i inostranstva. Tokom tri sesije ukupno 14 govornika predstavilo je istraživanja na temu „Upotrebljiva prošlost, kolektivna sećanja i međunarodna bezbednost”. Uvodno obraćanje je održao Iver Nojman, viši istraživač Norveškog instituta za međunarodne odnose (NUPI) i profesor Londonske škole ekonomije. U govoru na temu „Sećam se kada je Rusija bila velika sila” Nojman je kritikovao ulogu Rusije u ukrajinskoj krizi, uz ocenu da strahuje za budućnost Rusije kao velike sile, posebno zato što, kako kaže, poslednjih meseci Moskva pokušava da se prikaže kao velika sila izvan svojih granica.

Prvog dana Foruma predstavljen je i izveštaj o transatlantskim trendovima 2014. Američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi, šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport, ambasador Italije u Beogradu Đuzepe Manco i Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović su tokom diskusije istakli da Srbija postaje izvoznik stabilnosti i da se na pozitivan način priključuje međunarodnoj zajednici.

OEBS, EU integracije, migracije i sajber bezbednost

{image3}

Nakon zvaničnog prijema, u večernjem terminu simultano su održane četiri sesije o trendovima migracija, sajber bezbednosti na Zapadnom Balkanu, budućnosti OEBS-a i perspektivi proširenja EU. Diskusija o relevantnosti Helsinškog sporazuma u sadašnjim okolnostima privukla je veliku pažnju učesnika konferencije. Panelisti su istakli da je potrebna sveobuhvatna reforma OEBS-a i da ukrajinska kriza predstavlja veliki test za organizaciju jer je otkrila sve slabosti evropske bezbednosne arhitekture. Istaknuto je da OEBS i dalje ima relevantnu ulogu u upravljanju krizama, ali da ona može biti unapređena, uz zaključak da način na koji će se ta kriza rešiti u mnogome oblikuje budućnost OEBS-a. Tokom sesija je istaknuta neophodnost veće saradnje između država, poslovnog i civilnog sektora u cilju jačanja sajber bezbednosti na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Ocenjeno je da EU nije adekvatno reagovala na trendove migracija, kao i da budućnost EU politike proširenja zavisi podjednako od uspeha u rešavanju unutrašnjih kriza kako u EU tako i državama kandidatima za članstvo.

Diskusija o EU je nastavljena i drugog dana Foruma na dva panela čije su teme bile odnos EU prema  njenoj periferiji i izbor između transatlantske i evroazijske agende. Učesnici su zaključili da Beograd nije na periferiji Evropske unije već u njenom centru, a da bi novoizabrani čelnici u Briselu trebalo da ponovo ohrabre zemlje regiona i energično poruče da im je mesto u EU. Istaknuto je da ukrajinska kriza ne predstavlja nastavak Hladnog rata i da su odnosi Rusije, EU i SAD na zadovoljavajućem nivou u više različitih oblasti: obrazovanju, ekonomiji, upravljanju krizama i sl.Žene čine više od polovine stanovništva i bez njihovog uključenja nije moguće postići pravu stabilnost, zaključak je panela o primeni Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – Žene, mir i bezbednost.  {split}

Civilni kapaciteti u mirovnim misijama

{image4}

Postoji mnogo prednosti u uključivanju civila u mirovne operacije, ali zemlje Zapadnog Balkana nisu dovoljno radile na razvoju civilnih kapaciteta, zaključak je sesije o iskustvima zemalja regiona u razvoju civilnih kapaciteta za mirovne misije. Tokom skupa su predstavljene analize civilnih kapaciteta Srbije, Makedonije, Albanije, Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koje su rezultat istraživačkog projekta koji BCBP sprovodi zajedno sa partnerskim organizacijama iz regiona. Analize ukazuju da postoji pravni okvir za učešće civila u mirovnim operacijama, ali kao jedna od prepreka u promeni situacije na terenu istaknuta je tradicionalna kultura, odnosno to što javnost ne shvata značaj civilnog osoblja u misijama i smatra da one treba da budu isključivo u nadležnosti vojske.

Istovremeno sa ovom sesijom predstavljen je izveštaj o načinima povećanja saradnje države i civilnog društva u praćenju procesa pregovora sa EU, zaštiti ljudskih prava i anti-korupcijskim merama, a održana je i sesija posvećena budućnosti odnosa Srba i Albanaca. Panelisti su zauzeli optimističan stav da će mlađe generacije, koje nisu bile direktno uključene u konflikte, dalje razvijati bolje odnose između ove dve strane.

Doktorski seminar o metodologiji

{image5}

Tokom četvrtog Foruma, 25 doktoranata i kandidata za doktorske studije učestvovalo je u radionici o istraživačkim metodama koju je vodio Iver Nojman. Predavanje je bilo posvećeno odnosu istraživača i tema koje ih interesuju, sa fokusom na to kako socijalni status istraživača utiče na njihove istraživačke teme i metode koje bira. U okviru kursa organizovana je i sesija u formi metod kafea. Jelena Subotić sa Džordžija Univerziteta i Ajše Zarakol sa Univerziteta u Kembridžu pokrenule su diskusiju o različitim metodološkim pristupima u okviru koje su polaznici kursa predstavili svoje istraživačke projekte. Dejan Guzina sa Univerzitet Vilfrid Lorijer je sa doktorantima razgovarao o načinima prikupljanja sredstava za akademsko istraživanje, a profesorka Zarakol je naglasila značaj objavljivanja u ranoj fazi karijere.

Poboljšati regionalnu saradnju

Trećeg dana Foruma su tokom četiri nezvanične sesije razmatrana pitanja energetske bezbednosti, uticaja ukrajinske krize na Evropu i šire, izazova i podsticaja daljem razvitku globalnog građanskog društva i mogućnosti zajedničkih intervencija na krizne situacije u regionu. Panelisti su tokom dinamične diskusije istakli da je na Zapadnom Balkanu sistem ranog upozorenja od poplava na veoma niskom nivou. Nedovoljna i neizvesna novčana sredstva, nedostatak osnovne opreme i uniformi i stara vatrogasna vozila čine loš temelj za prevenciju i borbu protiv elementarnih nepogoda. Završni plenarni panel Foruma je bio posvećen diskusiji o potrebi stvaranja nove Balkanske komisije. Istaknuto je da dobra saradnja zemalja regiona kreira put ka ulasku u EU i da bi nova Balkanska komisija mogla da doprinese širenju poruka koje oni žele da pošalju članicama Unije.