Državne institucije testirale metodologiju merenja

Nakon više meseci rada na prikupljanju i analizi podataka o stanju demokratskog upravljanja u sektoru bezbednosti u Srbiji, Centar je proverio metodologiju merenja i glavne nalaze istraživanja sa onima čiji je rad ocenjivao. Na stručnim konsultacijama u Vršcu, od 9. do 11. marta, istraživači Centra su zajedno sa 20 predstavnika i predstavnica državnih insititucija u interaktivnim radionicama „testirali“ metodologiju merenja reforme sektora bezbednosti.

Pozvane su bile sve institucije kojima smo, u sklopu našeg istraživanja 31. jula 2010. uputili niz pitanja čiji je cilj bio da se prošire početna saznanja do kojih su istraživači BCBP došli koristeći javno dostupne izvore.

Tako je utvrđeno da je najveća vrednost modela koji je ponudio BCBP to što pokazuje napredak celog sektora bezbednosti a ne pojedinačnih aktera, „što je za građane jedino važno“. Pritom, indeks reformisanosti može poslužiti kao važan korektivni instrument, koji omogućava sagledavanje grešaka i „lutanja“ državnih organa u reformskim zahvatima. Najzad, konstatovano je i da metodologija koju predlaže Centar može pomoći institucijama da bolje definišu kriterijume za ocenjivanje sopstvene uspešnosti.

Mada smo u izdanju Godišnjaka za 2007-08. godinu istakli kako je prva generacija reforme sektora bezbednosti u Srbiji završena, preostalo je više značajnih dilema i „sivih zona“. Tako je tenzija između zahteva tajnosti, koji praktikuje više institucija u sektoru i „prava javnosti da zna“ uočena tokom radioničarskog rada u više grupa. Da položaj Saveta za nacionalnu bezbednost u sistemu bezbednosti Srbije nije najjasniji, pokazala su pitanja više učesnika konsultacija. Najzad, kriterijum integrisanosti sektora bezbednosti pobudio je najviše pažnje. Sami učesnici su pohvalili saradnju između institucija u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma, te upravljanju granicama; ali su i kritikovali domete saradnje u upravljanju vanrednim situacijama.

Ipak, u oceni reforme, istraživači Centra i predstavnici institucija uglavnom su bili složni. S tim u vezi, i jedne i druge je zanimalo kako na najbolji način uobličiti preporuke za donosioce odluka. Možda su im u ovome pomogle supozicije, odnosno zamišljene situacije kojima je od učesnika zahtevano da objasne št bi u konkretnoj situaciji loše ili koruptivne prakse preduzeli i kome bi se obratili.

Drugi krug konsultacija je u značajnoj meri ispunio očekivanja svih učesnika i ocenjen je kao „kvalitetniji i interesantniji“ od prvog kruga, održanog u Kovačici u julu 2010. godine (videti link). Istina, uočene su i slabosti metodologije Centra. Naglašeno je kako veću pažnju treba posvetiti situaciji u pojedinačnim institucijama. Primećeno je da je teško odmeriti koji je kriterijum važniji. Izražena je, najzad i sumnja u samu primenu numeričkog ocenjivanja.

Sledi dorada istraživačkih izveštaja na osnovu saznanja stečenih u Vršcu i što je posebno važno, rad na unapređenju metodologije merenja.

Održavanje drugog kruga podržali su Ženevski centar za demokratsku kontrolu oružanih snaga i Fond za otvoreno društvo.