Kako organi za sprovođenje zakona (treba da) štite lične podatke

{image1}

Zaštita podataka o ličnosti u kontekstu međunarodne saradnje policije i drugih organa krivičnog gonjenja, i Poglavlja 24 pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom bila je u fokusu seminara koji je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao 26. jula 2019. u Beogradu.

S obzirom da u Srbiji uskoro počinje  primena novog zakona kojim se reguliše zaštita ličnih podataka, BCBP je pozvao evropskog eksperta za ovu oblast Jurja Sajferta da pojasni evropske standarde zaštite ličnih podataka u represivnom aparatu i prenese najbolje prakse prevođenja tzv. Policijske direktive (Law Enforcement Directive – LED) EU u nacionalno zakonodavstvo.

Zbog čega je ova tema važna naglasila je direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić.

{image2}

Učesnici su imali prilike da razgovaraju sa Sajfertom o tome na koje organe se odnosi tzv. Policijska direktiva, kako se razlikuje od Opšte uredbe EU o zaštiti podataka (GDPR), na koji način se vrši nadzor i koja prava imaju građani, kao i da reše dileme o brojnim drugim pitanjima u vezi sa tekstom i primenom Direktive.

Iako je GDPR zbog direktne i široke primene daleko poznatiji deo zakonodavnog paketa EU u oblasti zaštite podataka, tzv. Policijska direktiva (LED) predstavlja revoluciju u svojoj oblasti i bitno povećava odgovornost represivnog aparata za zaštitu ličnih podataka, ukazao je Sajfert.

Sajfert je objasnio da građani imaju prava da zahtevaju pristup podacima koji su organi krivičnog gonjenja o njima prikupili, i da zatraže da pojedini lični podaci budu obrisani, ispravljeni, ili da se pristup njima ograniči na uzak krug lica, što je predviđeno ovom direktivom. U zaštiti prava građana Direktiva značajnu ulogu daje nadzornim telima, ali ostavlja dosta slobode državama članicama da odrede kako ova tela mogu da sankcionišu represivne organe u slučaju povrede prava.

{image3}

Na seminaru su učestvovali predstavnici organizacija članica radnih grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlja 23 i 24, drugih organizacija civilnog društva koje se bave ovom temom, kao i Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Seminar je održan u okviru projekta Odbrana prava na pristup informacijamakoji podržava Fondacija za otvoreno društvo Srbija.

 Nacionalni konvent o Evropskoj uniji je stalno, institucionalizovano telo u okviru koga se se vodi tematski strukturisana debata između predstavnika državne administracije, nevladinih organizacija, političara, stručnjaka, profesionalnih organizacija i šire javnosti o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. NKEU se sastoji od 21 radne grupe koje tematski pokrivaju svih 35 poglavlja pravne tekovine EU. BCBP je koordinator Radne grupe za poglavlje 24.