{image1} Zaštita podataka o ličnosti u kontekstu međunarodne saradnje policije i drugih organa krivičnog gonjenja, i Poglavlja 24 pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom bila je u fokusu seminara koji je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao 26. jula 2019. u Beogradu. S obzirom da u Srbiji uskoro počinje  primena novog zakona kojim se reguliše zaštita ličnih podataka, BCBP je pozvao evropskog eksperta za ovu oblast Jurja Sajferta ...

Više od polovine građana Srbije (56%) ima poverenja u policiju. Iako se taj procenat tokom poslednje tri godine neznatno ali konstantno povećava, i dalje je ispod svetskog proseka koji je od 60 do 90 odsto. Ovo je glavni nalaz istraživanja javnog mnjenja realizovanog u okviru regionalne mreže organizacija civilnog društva POINTPULS.

U radnoj studiji koja predstavlja izveštaj nastao na osnovu dela rezultata istraživanja javnog mnjenja „Šta građani Srbije misle o svojoj i o bezbednosti Srbije" možete saznati najnovije stavove javnog mnjenja o osećaju lične bezbednosti i bezbednosti države.

Lične karte, prvi štampani proizvodi projekta "Mapiranje i monitoring reforme sektora bezbednosti u Srbiji" su kratki analitički tekstovi čiji je cilj da u esejističko-novinarskoj formi javnosti predoče ključne podatke o akterima i institucijama sektora bezbednosti u Srbiji, kao i o tokovima njihove reforme. Pred vama su lične karte sledećih institucija, "Specijalne jedinice" (autor: Marko Milošević), "Bezbednosno obaveštajne službe" (autor: Predrag Petrović), "Savet za nacionalnu bezbednost" (autor: Đorđe Popović), "Specijalni sud" ...

Beogradski centar za bezbednosnu politiku sproveo je prvo sveobuhvatno istraživanje javnog mnjenja o bezbednosti.Tokom marta i aprila 2011. godine istraživanjem su obuhvaćene različite dimenzije bezbednosti: od poverenja u institucije, stavova građana prema pojedinim akterima sektora bezbednosti, pa do osećaja lične i nacionalne bezbednosti. Ispitivani su stavovi građana o tradicionalnim akterima - vojsci i policiji, ali i o službama, ministarstvima, parlamentu, nezavisnim državnim organima i privatnim kompanijama za obezbeđenje.

Sve tehnologije mogu da budu upotrebljene na neprikladan način, te puka mogućnost zloupotrebe ne bi trebalo da sprečava razvoj datih tehnologija. Iako postoji zabrinutost da bi biometrijski podaci, poput, na primer skeniranja mrežnjače oka, mogli da se shvate kao povreda lične privatnosti, sve baze ličnih podataka, ako se nepropisno koriste mogu biti viđene kao pretnja po privatnost bez obzira na to da li se upotrebljavaju decenijama.