{image1} Zaštita podataka o ličnosti u kontekstu međunarodne saradnje policije i drugih organa krivičnog gonjenja, i Poglavlja 24 pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom bila je u fokusu seminara koji je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao 26. jula 2019. u Beogradu. S obzirom da u Srbiji uskoro počinje  primena novog zakona kojim se reguliše zaštita ličnih podataka, BCBP je pozvao evropskog eksperta za ovu oblast Jurja Sajferta ...

    Upravni sud je svojim primedbama i predlozima na izmene  Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja upućenim Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, potvrdio stav grupe organizacija civilnog društva da mogućnost da organi vlasti vode upravni spor protiv obavezujućih, konačnih i izvršnih rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije u skladu sa načelom zakonitosti. Ova odredba narušava jedinstvo pravnog sistema, zato što sadrži drugačija pravila ...

Manjkavosti Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, preporuke za njegovu efikasniju primenu i poštovanje, kao i načini na koji pravo na slobodan pristup informacijama koriste i poštuju građani, mediji, organizacije građanskog društva i državni organi predstavljeni su u knjizi koju je objavio Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Istraživač BCBP Marko Milošević istražuje temu i predlože preporuke o ulozi nezavisinih državnih organa u nadzoru korupcije u sektoru bezbednosti.

Tokom nekoliko poslednjih godina u Srbiji je značajno porastao broj državnih organa koji su ovlašćeni da primenjuju mere i postupke za tajno prikupljanje podataka. To pravo su sada, pored tradicionalnih korisnika – civilne i vojne službe bezbednosti, policije i suda, stekli još neki državni organi, kao na primer poreska policija i carinska služba, te služba za sprečavanje pranja novca. Javnost u Srbiji još, međutim, ne raspolaže potpunim i sistematizovanim podacima o tome ko, kada i po čijem nalogu, odnosno u skladu sa kojom procedurom i protiv koga ima pravo da primenjuje posebne mere.

U poslednje vreme raširene su diskusije o tome da li su vojni pravosudni organi ukinuti ili ne i da li oni rade legalno ili ilegalno. Mišljenja su podeljena.

Problem vojne obaveze vojnih obveznika nije samo pravni problem, već je prerastao u ozbiljan politički problem. Neće se valjda suditi tolikom broju ljudi? A izjave nekih visokih funkcionera da neće biti hapšenja samo unose dodatnu konfuziju u ovaj problem, jer ni jedan ministar, pa ni ministar odbrane, ni predsednik Vlade, ni predsednik Republike nisu ovlašćeni da odlučuju da li će neko biti uhapšen ili ne. Za to su isključivo nadležni organi pravosuđa.