Kako doći do merljivih rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala?

Borba protiv organizovanog kriminala u kontekstu reforme policije tema je panela o Poglavlju 24 u okviru sedme Plenarne sednice Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) koja će se održati u ponedeljak, 10. juna od 15č u Beogradu.

Protekle su tri godine od kada je Republika Srbija otvorila pregovore o Poglavlju 24 – Pravda, sloboda i bezbednost sa Evropskom unijom. Akcioni plan za ovo poglavlje predviđa sveobuhvatne reforme koje imaju za cilj da do kraja 2021. godine usaglase propise i prakse organa za sprovođenje zakona sa standardima EU. Ovo je ujedno i oblast saradnje unutar EU koja se najbrže razvijala u poslednjih nekoliko godina kao odgovor na migrantsku krizu i terorističke napade. Budući da se nalazi na polovini planiranog puta, Ministarstvo unutrašnjih poslova trenutno sprovodi srednjoročnu Akcionog plana za Poglavlje 24 sa ciljem da ovaj dokument i da odgovori na prelazna merila Evropske komisije, ali i da uočene nedostatke tokom njegove primene.

Profesionalna, pouzdana i efikasna policijska organizacija osnovni je preduslov napretka u Poglavlju 24, a borba protiv organizovanog kriminala postavljena je kao jedan od prioriteta. Uprkos tome, Izveštaj Evropske komisije za Srbiju za 2019. godinu u ovoj oblasti konstatuje da nije bilo nikakvog napretka u odnosu na prethodnu i ponavlja tri ključne preporuke:

1. napraviti merljivi napredak u oblasti istraga, krivičnog gonjenja i pravosnažnih presuda slučajeva organizovanog kriminala, uključujući pranje novca, zasnovan na proaktivnim istragama,
2. obezbediti operativnu autonomiju policije u odnosu na Ministarstvo unutrašnjih poslova u predistražnoj i istražnoj fazi,
3. ojačati nezavisnost i kapacitete Sektora unutrašnje kontrole.

Organizacije građanskog društva iz Srbije ukazuju na potrebu da se, umesto štikliranja aktivnosti iz strateških dokumenata, pojača tempo reformi i fokus stavi na postizanje merljivih rezultata kroz efikasniju saradnju nadležnih državnih organa.

Pitanja za diskusiju:

• Šta su glavni razlozi izostanka opipljivih rezultata u ovoj oblasti i negativnih ocena Evropske komisije?
• Kako da znamo da smo uspeli, kad policija, tužilaštvo i sudovi mere različite stvari?  Da li postoji zajednički odgovor na problem organizovanog kriminala?
• Šta  novinari i organizacije civilnog društva vide kao izazove, a zvanična statistika ne uspeva da uhvati?
• Zašto su organi za sprovođenje zakona efikasniji u suzbijanju određenih krivičnih dela organizovanog kriminala (npr. krijumčarenje ljudi), a manje za neka druga dela?
• U kom pravcu treba nastaviti reformu policije da bi se osiguralo da njena organizaciona struktura i način rada omoguće nezavisnost policije od upliva kriminala i uticaja politike na istrage, kao što je konstantovano u Zajedničkoj poziciji EU za ovo poglavlje?
• U kojoj meri je policija nezavisna od službi bezbednosti u vođenju krivičnih istraga i kakva bi njihova uloga trebalo da bude?
• Kako iskoristiti tekući proces revizije Akcionog plana za Poglavlje 24 da bi se uklonili uočeni nedostaci i osigurao napredak?

Govore:

• Zoran Lazarov, Ministarstvo unutrašnjih poslova
• Lidija Komlen Nikolić, Udruženje tužilaca Srbije
• Bojan Elek, Beogradski centar za bezbednosnu politiku
• Milica Vojinović, Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK)                        
• moderatorka: Sonja Stojanović Gajić, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i koordinatorka Radne grupe NKEU za poglavlje 24