17.10.2012.

PODELITE

Vest:

Opada podrška građana Srbije evroatlantskim integracijama

Predstavljanje prvog dela nalaza istraživanja javnog mnjenja „Građani Srbije o bezbednosti " izazvalo je veliku medijsku pažnju i brojne priloge na ovu temu.

Sve je manja podrška građana Srbije za ulazak u EU i sve više ljudi se protivi učlanjenju u NATO, dok je Rusija sve omiljenija, a vojna neutralnost najpoželjniji okvir bezbednosne saradnje – pokazalo je istraživanje javnog mnjenja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku obavljeno tokom septembra 2012. godine.

 
„Podrška ulasku Srbije u EU opada i za tu opciju je sada 47 odsto građana. Pad evroentuzijazma i porast evroskepticizma u Srbiji posledica percepcije uslovljavanja daljeg napretka ka EU i odgovora vladajućih političara, od kojih se u poslednjih mesec dana uglavnom čuju samo negativne izjave o EU“ izjavila je direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić na predstavljanju rezutata istraživanja. 
 
Najveće protivljenje evrointegracijama i najmanji nivo podrške ulasku u EU iskazuje mlada populacija, budući da su ispitanici u starosnoj grupi od 18 do 29 godina u 40,9 odsto slučajeva rekli da su za, a u 41,5 odsto protiv ulaska u EU.
 
„Taj fenomen je posledica činjenice da je reč o generaciji koja je veći deo života provela u posttranzicionoj Srbiji, tako da se ne seća 90-ih, a da, istovremeno, ne vidi jasno perspektivu i bolju budućnost u EU“, istakla je Stojanović Gajić.
 
Građani kao najveće spoljopolitičke prijatelje Srbije prepoznaju: Rusiju, Grčku i Kinu, a kao najveće pretnje: SAD, Nemačku i Albaniju.
 
Kada je reč o odnosu građana prema ulasku Srbije u NATO, rezultati nedvosmisleno ukazuju da je ubedljiva većina protiv, čak 65 odsto, dok pridruživanje Alijansi podržava svega 14 odsto ispitanih. Saradnik BCBP Zoran Krstić objasnio je da je stav prema NATO negativan iz mnogo razloga – pre svega zato što je prepoznat kao najveća spoljna bezbednosna pretnja Srbiji i pretnja nacionalnom identitetu.
 
„Ipak, građani Srbije predominantno žele vojnu neutralnost – 44 odsto“, zaključio je Krstić.
 
Istraživanje je osmislio istraživački tim BCBP sa ciljem da ponudi odgovore na brojne bezbednosne teme sa kojima se susreće najšira javnost u Srbiji, poput odnosa prema statusu Kosova.
 
Da nezavisnost Kosova ne treba priznati ni po koju cenu smatra 62 odsto građana, a mišljenje da nezavisnost Kosova treba priznati ako to vodi članstvu u EU ima 11 odsto ispitanika, dok devet odsto smatra da bi Srbija trebalo odmah da prizna nezavisno Kosovo. 
 
Terensko istraživanje obavio je CeSID u periodu između  18. i 25. septembra 2012. godine na teritoriji Republike Srbije, bez Kosova i Metohije. Sprovedeno je na reprezentativnom uzorku od 1203 punoletne osobe.

Tagovi: ..., bezbednosne, bezbednost, bezbednosti, članstva, građani, integracije, istraživanja, između, javnog, misle, mnjenja, nalaza, obrađuje, predstavljanje, protiv, rusije, srbije, svojoj

POVEZANI SADRŽAJ

  • Ekspertska diskusija: politički i bezbednosni uticaji i dalje oblikuju odnose na Zapadnom Balkanu

    Datum: 31.10.2025.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Politički, medijski i ekonomski uticaji pojedinih aktera i dalje snažno određuju bezbednosnu sliku regiona, zaključeno je na radionici o uticaju na bezbednost i stabilnost u regionu, održanoj 23. oktobra 2025. godine u Centru za građansku energiju (CEC) u Severnoj Mitrovici.

  • Poziv: Spoljna i bezbednosna politika i tvoj glas u lokalnoj zajednici

    Datum: 28.07.2025.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Ako te zanima kako Srbija formuliše svoje spoljnopolitičke odluke, kako da prepoznaš lažne narative o ovoj temi i kakve posledice spoljna i bezbednosna politika Srbije ima po lokalne politike i svakodnevni život u tvom gradu, ovo je poziv za tebe.

  • Linije uticaja: Uloga EU na Zapadnom Balkanu i u Istočnom partnerstvu

    Datum: 01.06.2025.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu organizovali su 26. maja konferenciju pod nazivom „Linije uticaja: Uloga EU na Zapadnom Balkanu i u Istočnom partnerstvu“. Događaj je održan u Evropskoj kući, u okviru projekata GeoPowerEU i REUNIR.