14.06.2018.

PODELITE

Vest:

Policija treba da bude tamo gde su građani

Dobra komunikacija policije preko medija i društvenih mreža doprinosi većem poverenju u policiju. To znači da će građani zvati policajce, a ne tabloide kada na ulici vide situaciju koja ugrožava bezbednost, istaknuto je na događaju o komunikaciji policije koji je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao 14. juna 2018. godine u ...

Dobra komunikacija policije preko medija i društvenih mreža doprinosi većem poverenju u policiju. To znači da će građani zvati policajce, a ne tabloide kada na ulici vide situaciju koja ugrožava bezbednost, istaknuto je na događaju o komunikaciji policije koji je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao 14. juna 2018. godine u Beogradu.
 
Nedovoljna transparentnost policije, curenje ili plasiranje informacija iz istraga i neprofesionalno tabloidno izveštavanje medija su tri glavna problema koja negativno utiču na komunikaciju medija i policije u regionu.
 
Najveći problem u regionu a najizraženiji u Srbiji je curenje informacija iz policije određenim medijima, istakla je Marija Vukasović, pravna savetnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije i autorka analize „Mediji i policija na Zapadnom Balkanu„.
 
„Zbog curenja informacija dolazi do kršenja zakona i ugrožavanja ishoda istrage. Za rešavanje ovog problema važno je da unutrašnja kontrola policije proverava situacije čak i kada postoji nagoveštaj da je došlo do curenja i da se sankcionišu odgovorna lica. Novinari moraju da poštuju etičke kodekse pri čemu je potrebno insistirati da mediji koji krše etički kodeks ne mogu da apliciraju za finansiranje iz javnih fondova,” istakla je Vukasović. 
 
Novinar Politike Aleksandar Bojović koji već duže prati rad policije u Srbiji i potpredsednik Strukovnog udruženje policije „Dr Arčibald Rajs“ Vladimir Džigurski slažu se da je „curenje” informacija iz policije veoma loše. 
 
„Novinar mora da bude fer i objektivan, i da se ne ponaša kao islednik. Ne može novinar da kritikuje jednu stranu, a da je ne zove i pita za komentar. Novinar nije policajac, sudija ni advokat, već mora da postavi pitanje u ime običnog građanina koji nema mogućnost za to,“ naglasio je Bojović. 
 
Džigurski je dodao da je uvek vrlo teško dokazati curenje informacija i da li one dolaze iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde, tužilaštva ili od branilaca.
 
Dodatni problem u komunikaciji medija i policije je da odgovori Ministarstva unutrašnjih poslova medijima stižu po nečijoj proceni, odnosno ako idu u prilog Ministarstvu, a ne kada je to potreba javnosti da se informiše, kaže Bojović.
 
„Policija nije dovoljno otvorena u komunikaciji sa novinarima i građanima. Štaviše, na osnovu intervjua sa policajcima, zaključio sam da oni imaju bojazan kada razgovaraju sa novinarima jer nemaju odobrenje i plaše se zbog posla. Mnogo su slobodniji pre nego što se uključe kamere ili diktafon kada daju i preporučuju mnoge zanimljive informacije i teme. To stane čim krenemo zvanično da razgovaramo kada se drže pravnog i birokratskog rečnika”, naglasio je Bojović.
 
Policije na Zapadnom Balkanu nisu dovoljno prisutne na društvenim mrežama, ali su se govornici složili da bi trebalo da iskoriste ekspanziju društvenih mreža.
 
Za bolju komunikaciju važno je prihvatiti preporuku britanskog parlamenta da institucije treba da budu tamo gde su građani, a građani su sad na društvenim mrežama, naglasio je stručnjak za digitalne medije Marko Živković, koji je autor istraživanja „Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu„.
 
„Policije u Crnoj Gori i Federaciji Bosne i Hercegovine nemaju nikakvo prisustvo na društvenim mrežama, dok ostale policije u regionu uglavnom shvataju mreže kao tradicionalni mediji i nedostaje praktično ono najvažnije, a to je dvosmerna komunikacije. Potencijal za komunikaciju i edukaciju je veliki jer 8,5 miliona od 12 miliona ljudi koji su na internetu koristi Fejsbuk“, naznačio je Živković.
 
Ministarstvo unutrašnjih poslova prati savremene tendencije na internetu, istakao je Džigurski, ali da bi se iskoristio potencijal za dvosmernu komunikaciju potrebni su dodatni kapaciteti i nova pravila u radu.
 
„Instagram i Fejsbuk postaju polako servis građana. Nije samo promocija policije, već se daju saveti za putne pravce, putovanja, kako se štititi od krađa bicikala, kako obezbediti stanove u sezonama odmora. Smatram da je posle decenijskog ćutanja ovaj početak veliki pomak za policiju u Srbiji”, naglasio je Džigurski.

 

Panel diskusija je organizovana u okviru projekta „Podrška unapređenju komunikacije policije sa građanima na Zapadnom Balkanu”, uz podršku Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF) i projekta „Puls integriteta i poverenja u policiju na Zapadnom Balkanu“, uz podršku Evropske unije (EU) kroz program „Podrška civilnom društvu”.

Tagovi: ..., &bdquo, &ldquo, bojović, društvenim, društvenim mrežamavesti, građani, istraga, komunicira, komunikacije, komunikaciji, mrežama, policija, policije, regionu, treba, zapadnom

POVEZANI SADRŽAJ

  • Polovina građana smatra da Srbija ide u pogrešnom smeru – mladi najkritičniji

    Datum: 25.06.2026.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Dobra komunikacija policije preko medija i društvenih mreža doprinosi većem poverenju u policiju. To znači da će građani zvati policajce, a ne tabloide kada na ulici vide situaciju koja ugrožava bezbednost, istaknuto je na događaju o komunikaciji policije koji je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao 14. juna 2018. godine u Beogradu.   Nedovoljna transparentnost policije, curenje ili plasiranje informacija iz istraga i neprofesionalno tabloidno izveštavanje medija su tri glavna ...

  • Zahtevamo hitno pozivanje UN misije za utvrđivanje činjenica o zvučnom udaru na građane 15. marta 2025.

    Datum: 24.06.2026.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Organizacije civilnog društva izražavaju duboku zabrinutost zbog smera u kojem se kreću istražne radnje o incidentu od 15. marta 2025. godine, koje od nedavno preduzima Više javno tužilaštvo u Beogradu. Aktuelno postupanje ovog tužilaštva predstavlja sve suprotno od temeljne i nepristrasne istrage kakvu ovaj drastičan slučaj zahteva, te ukazuje na svesnu nameru da se stvarni incident zataška, a pažnja javnosti skrene na teren političkog progona žrtava i svih onih koji su im pružili pravnu ili drugu podršku.

  • Civilni odbor upozorava na rizik zastrašivanja kritičkih glasova i traži razjašnjenje postupanja nadležnih organa u slučaju Aleksandra Radića

    Datum: 23.06.2026.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Civilni odbor sa ozbiljnom zabrinutošću prati informacije o postupanju nadležnih organa prema vojnom analitičaru Aleksandru Radiću u okviru istrage koja se vodi povodom javno iznetih tvrdnji o navodnoj upotrebi zvučnog oružja tokom događaja od 15. marta.