Beograd i Priština – Dijalog o dijalogu

Ovu, 2020. godinu, obeležilo je izbijanje pandemije COVID-19 koja se uplela u sve aspekte našeg života, od svakodnevice pa sve do međunarodne politike. Pandemija je uticala i na odnose između Beograda i Prištine, jer je krajem marta poslužila kao izgovor za pad kosovske vlade koju je predvodio Aljbin Kurti. Jedan od prvih poteza članova nove vlade Kosova, na čelu sa Avdulahom Hotijem, bilo je povlačenje tzv. mera reciprociteta koje su prema Srbiji uveli njihovi prethodnici. Na taj način je uklonjena formalna barijera za nastavak dijaloga sa Srbijom, koji se od kraja 2018. godine nije pomerio s mesta. I dijalog je zaista oživeo – i to na više koloseka.

Predsednici Vučić i Tači su 27. juna pozvani na sastanak u Belu kuću, što je izazvalo govorkanja da će Srbija tom prilikom priznati nezavisnost Kosova. Međutim, haško Specijalizovano veće Kosova podiglo je optužni predlog protiv Tačija za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina počinjenih tokom rata na Kosovu, tako da je sastanak otkazan. Sa druge strane, briselski dijalog Beograda i Prištine ubrzo je nastavljen, kako na visokom političkom nivou, tako i na tzv. ekspertskom. Od jula do septembra održani su brojni sastanci na kojima se razgovaralo o nizu pitanja, uključujući ekonomsku saradnju, nestala i raseljena lica, status manjinskih zajednica i međusobna finansijska potraživanja između Kosova I Srbije.

Odgođeni sastanak u Beloj kući na kraju je održan 3. i 4. septembra. Dokument potpisan u Vašingtonu ocenjen je kao „istorijski“, pre svega od strane Trampove administracije, ali I predsednika Vučića i medija pod njegovom kontrolom. Međutim, sadržaj samog dokumenta sugeriše da nema reči ni o kakvom bitnom napretku u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Ipak, činjenica je da su se Sjedinjene Države intenzivnije uključile u ovaj proces, te su, u svetlu tog događaja, četiri pripadnika tink tenkova i novinari iz Beograda, Brisela, Prištine i Vašingtona porazgovarali o sledećim pitanjima:

• Kako će američki predsednički izbori, zakazani za 3. novembar, uticati na učešće Amerike u dijalogu između Kosova i Srbije?
• Postoje li resursi kojima bi Evropska unija mogla da podstakne dve strane da postignu sveobuhvatan sporazum?
• Kako će unutrašnje političke promene u Srbiji i na Kosovu – ili njihovo nepostojanje – uticati na dijalog?
• Kako će sukobljeni interesi SAD, EU, Rusije i Kine uticati na unutrašnju političku situaciju na Kosovu i u Srbiji, a samim tim i na proces normalizacije?
• Koje je rešenje izvodljivo kada je reč o budućim odnosima između Kosova i Srbije?

Na ova pitanja odgovore su ponudili:

• Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku
• Vesela Černeva, zamenik direktora Evropskog saveta za spoljne odnose
• Agron Bajrami, glavni urednik dnevnika Koha Ditore
• Edvard P. Džozef, predavač u Školi za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins

Publikacija je delom finansirana iz granta Fondacije Instituta za otvoreno društvo, u saradnji sa Inicijativom za otvoreno društvo za Evropu Fondacije za otvoreno društvo. U publikaciji se iznose stavovi autora koji ne moraju nužno da predstavljaju i stavove Fondacije Instituta za otvoreno društvo.