Bezbednost Zapadnog Balkana broj 17

U trenutku kada je perspektiva brze integracije zemalja Zapadnog Balkana (osim Hrvatske) u Evropsku uniju (EU) sve nejasnija i udaljenija (delom zbog unutrašnjih problema u samoj Uniji, a delom i zbog nesposobnosti balkanskih država da odgovore sve strožim uslovima za učlanjenje), potrebno je zastati i zapitati se koliko stvarno znamo o Uniji, o preispitivanjima dvadesetsedmorice, o njihovim unutrašnjim problemima, o tome kako Brisel sagledava i doživljava Balkan itd. U pokušaju da započne raspravu o nekim od tih pitanja, Beogradski centar za bezbednosnu politiku posvetio je ovaj broj svog časopisa Evropskoj uniji u globalu, fokusirajući se ipak na bezbednosne politike EU, tj. na njen odnos prema množini bezbednosnih pitanja.

Broj započinjemo tekstom Jelene Babić, koji pojašnjava promene do kojih je došlo u institucionalnoj strukturi EU u oblasti Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP) donošenjem Ugovora iz Lisabona. Tekstom Dragane Đurašinović, potom, sužavamo naše interesovanje na „najdemokratskiju“ od svih institucija EU – Evropski parlament (EP). Na temelju nadzora EP koji ima nad 6 vojnih operacija pod okriljem ZSBP, autorka ispituje da li je Lisabonski ugovor doneo ovoj instituciji potrebne nadležnosti i formalna ovlašćenja za sprovođenje ovakvih operacija. Nakon toga, sledi tekst Marka Savkovića koji se bavi vrlo osetljivim pitanjem (mogućeg) razvoja zajedničke industrije odbrane (odnosno naoružanja i prateće vojne opreme) na nivou EU. Da li su države članice spremne da zajednički deluju na ovom polju, zašto Sjedinjene američke države i dalje ulažu šest puta više sredstava u istraživanja i razvoj industrije odbrane od EU i kakva je uloga Evropske agencije odbrane u tome neka su od glavnih pitanja na koja autor traži i nalazi odgovore. Na kraju ovog dela časopisa Saša Đorđević bavi se dilemama koncepta unutrašnje bezbednosti EU i sa njim povezane ljudske bezbednosti, kao i njegovom primenom na izgradnju Prostora slobode, bezbednosti i pravde.

Drugi deo časopisa obrađuje neke od savremenih dilema sa kojima se Evropa, odnosno Evropska unija suočava, a koje neminovno utiču i na percepciju bezbednosnih politika EU, ali nisu nužno i povezane sa njima. Tekst Elene Kulinske analizira uspeh ekstremne desnice u nekoliko država EU i predviđa njihovu budućnost, dok se Igor Novaković koncentrisao na Bugarsku kao na studiju slučaja i pokazuje neprirodnost saveza jedne ekstremno desne partije sa vladajućom partijom desnog centra. Urednik ovog broja bavi se aktuelnim pitanjem odnosa javnog mnjenja u Turskoj prema učlanjenju u Uniju, odnosno prema problemima koje ono može u budućnosti da izazove. Za kraj, u ovom broju možete pročitati i dva prikaza knjige: dok se Nikola Lakić osvrnuo na knjigu Ivera Nojmana Značenje, materijalnost, moć: uvod u analizu diskursa, Luka Glušac zatvara broj prikazom knjige Lobbying the European Union: Institutions, Actors and Issues. Autori knjige odgovaraju na pitanja koga treba lobirati, odnosno kako i u kojoj prilici zastupati interese svoje države, regiona ili kompanije u Briselu.

Urednik: Adel Abusara

Sadržaj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana broj 17:

• Jelena Babić. 2010. „Zajednička spoljna i bezbednosna politika Evropske unije posle Lisabona“.
• Dragana Đurašinović-Radojević. 2010. Evropski parlament – demokratska savest EU“.
• Marko Savković. 2010. „Izvan dohvata integracije: industrija odbrane Evropske unije“.
• Saša Đorđević. 2010. „Unutrašnja bezbednost Evropske unije: dileme, strateški okvir i dometi“.
• Elena Kulinska. 2010. „Evropska ekstremna desnica u 2010. godini: novi fenomen ili stari obrazac“.
• Igor Novaković. 2010. „Evropski“ i „ekstremni“ populisti u istom košu – nova vlada Republike Bugarske“.
• Adel Abusara. 2010. „Javno mnjenje u Turskoj o pridruženju Evropskoj uniji – jedan (ne)željeni brak“.
• Nikola Lazić. 2010. „Značenje,materijalnost, moć: Uvod u analizu diskursa“.
• Luka Glušac. 2010. „Lobiranje Evropske unije“.