Sve veća ekonomska, bezbednosna, politička, kulturna i informatička međuzavisnost, koju je donela globalizacija, kao i okončanje Hladnog rata, pod čijim okriljem je održavana stabilnost jednog broja država, otvorili su na nov način brojna pitanja. Kakav je odnos globalizacije i države? Da li globalizacija potpomaže izgradnju ili razgradnji države? Koji su međunarodni mehanizmi na raspolaganju za podržavanje izgradnje novih država i koliko su oni legalni i legitimni?

Beogradski centar za bezbednosnu politiku sproveo je prvo sveobuhvatno istraživanje javnog mnjenja o bezbednosti.Tokom marta i aprila 2011. godine istraživanjem su obuhvaćene različite dimenzije bezbednosti: od poverenja u institucije, stavova građana prema pojedinim akterima sektora bezbednosti, pa do osećaja lične i nacionalne bezbednosti. Ispitivani su stavovi građana o tradicionalnim akterima - vojsci i policiji, ali i o službama, ministarstvima, parlamentu, nezavisnim državnim organima i privatnim kompanijama za obezbeđenje.

Srbija je konačno privela kraju prvu generaciju reforme sektora bezbednosti. Ostalo je još da budu usvojeni novi zakon o BIA i zakon o privatnoj bezbednosti.

Ovaj broj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana teži tome da se jednom upravo takvom, preko potrebnom, analitičnošću osvrne na desetogodišnjicu datuma posle koga se može reći da se transformacija sektora bezbednosti u Srbiji usmerila prema ciljevima efikasnog i efektivnog pružanja nacionalne i ljudske bezbednosti u okvirima demokratske vladavine.

U prvom broju časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana želimo da skrenemo pažnju na poslove koje je raspad Državne zajednice Srbija i Crna Gora doneo ustavotvorcu i zakonodavcu, a koji se odnose na vojsku. Zatim sledi analiza o reformi policijskog školstva u Srbiji, da bi kasnije predstavili javnosti model Zakona o privatnoj bezbednosti. U drugom delu BCBP obrađuje temu civilno-vojnih odnosa.

Cena bezbednosti je sve viša, a snaga savremenih pretnji ne jenjava. U ovom broju časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana analizirane su posledice samo jedne pretnje – širenja lakog i ličnog oružja. U Srbiji, u kojoj se svadbeno veselje može završiti i obaranjem aviona pucnjevima iz takvog oružja, proliferacija nije ni navedena kao bezbednosna pretnja u strateškim dokumentima.

Trećim brojem časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana želeli smo da doprinesemo kvalitetu rasprave o mogućim posledicama novog statusa Kosova za bezbednost strana u konfliktu, regiona i sveta.

U novom broju časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana možete pročitati analizu o uzrocima naraslog privatnog sektora bezbednosti koji nije pravno uređen. Bavimo se problemima energetske bezbednosti, kao i karakteristikama srpske debate o biometrijskim ličnim kartama. Na kraju je i rasprava o tome šta je moguće uraditi kako bi Srbi i Albanci mogli bolje da organizuju zajednički život na Kosovu i u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa

U petom broju časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana autori pokušavaju da odgovore na to koliko je NATO daleko od Zapadnog Balkana, polazeći od mišljenja da sprovođenje i poštovanje Dejtonskog i Ohridskog sporazuma, kao i Rezolucije OUN 1244 zavisili su od snažnog "prekrivajućeg" prisustva NATO snaga u regionu.