Detektivi u Srbiji: (Ne)omeđenost zakonom

U Srbiji se veoma malo zna o poslovanju detektiva. Ova delatnost je za javnost nepoznanica, uglavnom zbog manjka zainteresovanosti medija za izveštavanje o ovoj profesiji. Stručna i akademska javnost takođe nisu na adekvatan način istraživale delatnost ovog sektora. Građani su sa ovom temom upoznati tek periodičnim medijskim izveštajima o potrebi zakonskog regulisanja ovog sektora ili, odnedavno, o broja licenciranih detektiva.

Prvi segment analize Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) posvećen je  proceni broja detektivskih agencija u Srbiji i zaposlenih u njima. S obzirom da ne postoje empirijska istraživanja na ovu temu, istraživački tim BCBP je ponudio svoju procenu, do koje je došao ukrštanjem podataka iz Agencije za privredne registre, Ministarstva unutrašnjih poslova, medijskih izveštaja i poslovnih oglasa. Procene o pojedincima koji se bave ovom delatnošću znatno variraju, zato što se određeni broj njom bavi nelegalno, ali i zato što veliki broj agencija za privatno obezbeđenje nudi istražne i detektivske usluge.

Detektivske usluge su tesno povezane sa obradom podataka o ličnosti, što je Ustavom garantovano pravo građana Srbije. Analiza BCBP ukazuje da su neke odredbe Zakona o detektivskoj delatnosti i njihovih ovlašćenja u suprotnosti sa pojedinim delovima Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Krivičnog Zakonika.

Na kraju publikacije ponuđena su rešenja za uređenje ove oblasti privatne bezbednosti, koje su upućene prevashodno Ministarstvu unutrašnjih poslova. Pored toga, ukazuje se na neophodnost javne rasprave koja bi omogućila usklađivanje ovlašćenja detektiva sa drugim sistemskim propisima.

Ova analiza objavljena je uz podršku Ženevskog centra za kontrolu oružanih snaga (DCAF) i Švajcarske nacionalne fondacije za nauku (SNSF)