Nezavisni izveštaj o sprovođenju NAP za primenu Rezolucije SB UN 1325 u Srbiji

Jedno od glavnih dostignuća u ovom periodu izveštavanja predstavlja formiranje gotovo svih institucionalnih tela i mehanizama rodne ravnopravnosti za praćenje i sprovođenje NAP-a. Za državne organe u sektoru bezbednosti najveći uspeh predstavlja to što su uspostavljene međuresorna saradnja i redovna komunikacija između različitih institucija. U prethodnom periodu kontinuitet u svom radu ostvarili su analitičke grupe i istraživački timovi u državnim organima, koji su nadležni za sprovođenje NAP-a i Multisektorsko koordinaciono telo. Diskontinuitet se najviše osetio u radu savetnica za rodnu ravnopravnost, i to u Ministarstvu odbrane, Upravi carina i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, budući da ove institucije tokom posmatranog perioda uglavnom nisu imenovale osobe koje bi obavljale ovu funkciju.

Republika Srbija nalazi se u trećoj godini sprovođenja NAP-a za primenu Rezolucije 1325. U toku ove tri godine proces primene NAP-a usporen je zbog kasnog formiranja ključnih institucionalnih tela. Dodatno, na dinamiku sprovođenja NAP-a bitno su uticali predizborna kampanja i parlamentarni izbori, održani u maju 2012. godine.

Budući da je dosadašnje sprovođenje NAP-a u velikoj meri bilo usmereno ka uspostavljanju institucionalnih tela i mehanizama, te ka povećanju zastupljenosti žena u sektoru bezbednosti, u ovom periodu izostale su teme o zaštiti žena i drugih ranjivih grupa od rodno zasnovanog nasilja u Srbiji, a zatim i o prevenciji sukoba i uključivanju žena, tj. građanki u odlučivanje o bezbednosti. Pored toga, sprovođenje NAP-a još nije „ušlo u glavne tokove“ institucija, budući da su redovne aktivnosti i sprovođenje NAP-a u državnim organima i dalje dominantno paralelni procesi i da u većini državnih organa nisu izdvojena finansijska i materijalna sredstva za sprovođenje NAP-a. Ove dve stvari ključne su za održivost NAP-a u narednom periodu jer će institucionalizacija plana u svim državnim organima osigurati da njegovo sprovođenje ne bude uslovljeno političkom situacijom i da ne zavisi od nekolicine visoko motivisanih i posvećenih pojedinaca.

Izveštaj je podeljen u sedam poglavlja, koja se bave formiranjem institucionalnih tela i mehanizama rodne ravnopravnosti za sprovođenje NAP-a, zatim ženama u sektoru bezbednosti i njihovom zaštitom od diskriminacije, edukacijom pripadnika u sektoru bezbednosti, uključivanjem predstavnika civilnog društva u sprovođenje NAP-a, praćenjem i izveštavanjem o sprovođenju NAP-a i medijskim izveštavanjem o ženama u sektoru bezbednosti.