Partnerstvo za bezbedne zajednice u Srbiji

Prošlo je dvanaest godina od kada je oformljen prvi lokalni savet za bezbednost kao deo razvoja policije u zajednici.

Za taj vremenski period nije postojala potpuna politička podrška na nacionalnom nivou o ideji da lokalna savetodavna tela za bezbednost i rad policije u zajednici mogu da unaprede bezbednost građana u opštinama i gradovima u Srbiji. Prevencija kriminala izgleda da nije atraktivna za političare.

Broj lokalnih saveta za bezbednost smanjen je za 7% u odnosu na 2007. godinu. Procena je da u 76 opština i gradova u Srbiji postoji savetodavno telo koje je zaduženo za unapređenje bezbednosti i/ili prevenciju kriminala. Jednoj polovini od ostalih opština u kojima nisu osnovana ova savetodavna tela primamljiva je ideja o formiranju. Drugoj polovini opština to nije. Zainteresovanost većine opština i gradova u Srbiji znači da postoji kritična masa koja je voljna da unaprediti bezbednost u lokalnoj zajednici. Problem je način na koji urediti rad lokalnih saveta za bezbednost i obezbediti učešće svi relevantnih lokalnih aktera, odnosno obezbediti partnerstvo. Policija i tužilaštvo nisu jedine institucije koje mogu da unaprede bezbednost. Važne su i lokalne samouprave, škole, organizacije civilnog društva, zdravstvene ustanove, kancelarije za mlade. Broj aktera zavisi od bezbednosnih problema lokalne zajednice.

U izgradnji bezbednosnog partnerstva važno je nastaviti rad na izradi akcionog plana za sprovođenje koncepta policije u zajednici sa čijim usvajanjem se kasni već više od sedamnaest meseci. Pozitivno je da su u proces izrade ovog plana uključeni različiti akteri. Međutim, isuviše vremena se troši na normativno uređenje lokalnih saveta za bezbednost i raspravu o tome koji će zakon (onaj o policiji ili o lokalnoj samoupravi) obavezati osnivanje saveta. Zakonska potpora za formiranje saveta postoji, ali nedostaje deo koji će da operacionalizuje rad ovih radnih tela. Akcioni plan za sprovođenje Strategije policije u zajednici trebalo bi da insistira na popunjavanju ove praznine.

Najzad, često se iz vida gubi da je svaka zajednica sastavljena od žena i muškaraca, devojčica i dečaka, koji različito doživljavaju pretnje po svoju bezbednost i imaju različit osećaj lične (ne)bezbednosti. Pojave poput nasilja, krađa, saobraćajnih nesreća, elementarnih nepogoda proizvode različite posledice po žene i muškarce. Izvori nebezbednosti za žene i muškarce su različiti, kao i njihov osećaj lične bezbednosti. To zahteva da prilikom osmišljavanja aktivnosti za prevenciju i povećanje bezbednosti u zajednici u obzir bude uzeto i to da li su pojedine grupe (žene, devojčice, muškarci, dečaci) više izložene nekim pretnjama (i kojim), na kojim mestima dolazi do nasilja, šta je uzrok njihove nebezbednosti.

U izveštaju su najpre uporedno prikazane zakonske nadležnosti lokalne samouprave u oblasti bezbednosti i razvoj koncepta policije u zajednici nakon usvajanja strateškog plana u aprilu 2013. godine. U drugom glavnom delu izveštaja analiziran je dosadašnji rad lokalnih savetodavnih tela za bezbednost. U narednom delu posebno je obrađena rodna dimenzija lokalne bezbednosti. Zatim je predočen pregled stanja bezbednosti u Aranđelovcu, Golubcu, Leskovcu, Niškoj Banji, Novom Pazaru i Paraćinu. Metodologija istraživanja prikazana je na kraju izveštaja.