Policija štampa za sve pare

Studija slučaja ukazuje na niz nesvrsishodnih odluka u planiranju, sprovođenju i izvršenju nabavke, zbog kojih je MUP godinu dana funkcionisao bez tonera.

MUP je u početku zahtevao od ponuđača da obezbede sertifikate o originalnosti ponuđenih tonera koje mogu pružiti samo proizvođači i ovlašćeni distributeri i na taj način neopravdano suzio opseg potencijalnih ponuđača i narušio načelo konkuretnosti. Ipak, ako se u obzir uzme to da su neorginalni toneri (refabrikovani ili kompatibilni) koji zadovoljavaju propisane standarde i do 60% jeftiniji, onda se potencijalna ušteda kreće od 300 do 600 hiljada evra. Osim toga, MUP je snosio i dodatne troškove u iznosu od 240 hiljada dinara za postupak pred Republičkom komisijom za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki koja je u dva navrata poništavala, odnosno obustavljala postupak javne nabavke. Povrh svega, zbog nestašice tonera zaposlenima u MUP-u je otežan rad skoro godinu dana, a naročito je bio ugrožen rad na izdavanju dokumenata građana (ličnih karata, pasoša, vozačkih dozvola itd).

Studija slučaja ustanovljava da se MUP tokom analizirane nabavke oglušio o gotovo sva načela javnih nabavki, ali i da je konačno unapredio svoju praksu.  Ipak, ovaj proces unapređenja bio je dugačak i nevrsishodan. MUP je pokazao da uči na svojim greškama, ali i da određene greške ponavlja iz jedne u drugu javnu nabavku.

Na kraju rada, autor daje niz preporuka za unapređenje svrsishodnosti javnih nabavki u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali i drugim državnim organima. Autor naročito ukazuje na potrebu da država ohrabri javne institucije ka angažovanju lokalnih reciklažnih i reparirajućih malih preduzeća čime bi se postigla ekološka, razvojna i platno-bilansna dobit.

Publikacija je rezultat rada na projektu „PRO-CURE Jačanje civilnog nadzora nad javnim nabavkama u sektoru bezbednosti” koji finansira Evropska unija kroz projekat Podrška civilnom društvu 2013. i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije.