Privatne bezbednosne kompanije u Srbiji – prijatelj ili pretnja?

Dva su povoda koja su nas podstakla da započnemo istraživanje privatnog sektora bezbednosti u Srbiji. Prvi i najvažniji nedostatak zakonske regulative koji bi na sveobuhvatan način regulisala ovu specifičnu delatnost. Srbija je jedina država u regionu Jugositočne Evrope koja nije pravno uredila poslovanje firmi za fizičko-tehničko obezbeđenje koje u njoj posluju.

U okviru domaćeg zakonodavstva koje reguliše sistem bezbednosti, ovo je jedan od retkih sistemskih zakona koji nedostaje.2 Specifičnost ovih firmi zahteva poseban zakon koji bi regulisao njihovo poslovanje. Privatne firme koje pružaju usluge bezbednosti ujedno su i privredni subjekti koji funkcionišu po tržišnim pravilima i akteri u sektoru bezbednosti koji svojim delovanjem mogu da utiču na povećanje i smanjenje bezbednosti građana. One upotrebom sredstava prinude mogu da ugroze ljudska prava građana ili da potecijalno diskriminišu one koji sebi ne mogu da priušte njihove usluge. Ovakvo osetljivo polje delovanja zahteva posebno zakonsko rešenje koje bi ovim firmama omogućilo da slobodno učestvuju u tržišnom takmičenju, a da istovremeno poštuju minimum standarda i garancija ljudskih prava, kao i da u okviru zakona doprinose budžetu države. Zbog toga veliki deo našeg istraživanja obuhvata analizu postojeća četiri modela zakona o privatnom sektoru u bezbednosti, kao i uporedni pregled zakonskih rešenja zemalja EU i zemalja Zapadnog Balkana.

Rezultat ove analize čine predlozi konkretnih rešenja koji mogu mogu poslužiti kao osnov za unapređeni nacrt zakona.