PUBLIKACIJA: Analiza
Ruska propaganda u Srbiji i na Zapadnom Balkanu: Kanali na mreži Telegram
Ova studija je zasnovana na analizi podataka koji mogu da se pronađu na internetu, a odnose se na Telegram kanale koji su direktno povezani sa zvaničnim ruskim medijima.
Srbija nije izuzetak kada je reč o državama čiji su se unutrašnji poslovi našli na udaru mešanja ruske vlade. To se, međutim, zbog prijateljskih odnosa Rusije i Srbije, retko iznosi u javnost. Takođe, takve radnje nisu očigledne, i nije ih lako na prvi pogled okarakterisati kao propagandu i uplitanje. Zbog toga ćemo u ovoj studiji razmotriti ovo pitanje i na primeru Srbije pokazati kojim se metodama propagande i intervenisanja Rusija koristi u zemljama koja se mogu nazvati „prijateljskim“.
U ovoj studiji bavimo se propagandnim alatkama kojima se Rusija koristi na Balkanu, posebno u Srbiji i Crnoj Gori. Ona sadrži i analizu propagandnih narativa koji se pojavljuju u ruskim medijima namenjenim Balkanu, kao i njihovo poređenje sa propagandnim narativima u medijima koji deluju u Rusiji.
Skip to PDF content
Tagovi:
DETALJI
AUTORI
PODELITE
PDF PREGLED
POVEZANI SADRŽAJ
Datum: 12.03.2026.
Autor: Miloš Jovanović |
Antisistemski ekstremizam u Srbiji predstavlja jednu od najozbiljnijih pretnji demokratskom poretku, društvenoj stabilnosti i bezbednosti. Za razliku od evropskog konteksta, ovaj fenomen u Srbiji deluje istovremeno „odozdo” – kroz ekstremno desničarske i antisistemske aktere na društvenim marginama – i „odozgo”, kroz narative, prakse i neformalne strukture povezane sa vladajućom političkom elitom.
Datum: 06.02.2026.
Autor: Isidora Stakić |
Antisistemski ekstremizam (ASE) u Srbiji se širi u uslovima dugotrajnih političkih kriza, nepoverenja u institucije i razočaranja u proces evropskih integracija. Kao i u drugim delovima Evrope, ASE jača u periodima društvene nestabilnosti koji razotkrivaju slabosti demokratskog upravljanja. U Srbiji su autoritarne tendencije, kontrola medija i rasprostranjeni narativi zavere dodatno podstakli skepticizam prema institucijama i „globalnim elitama”.
Datum: 26.01.2026.
Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Analiza polazi od shvatanja da je špijunski softver po svojoj prirodi neselektivan, sveobuhvatan i prikriven nadzorni alat, strukturno nespojiv sa principima nužnosti, srazmernosti i ciljanosti obrade podataka.
