PUBLIKACIJA: Analiza
Srbija i konvencija o kasetnoj municiji
Zašto Srbija nije ratifikovala Konvenciju o kasetnoj municiji, zbog čega je kasetna municija posebno opasna i kako Konvencija reguliše problem kasetne municije, neke su od tema kojima se saradnica BCBP Tatjana Milić bavi u ovoj analizi.
Bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije od strane država članica NATO završeno je 1999. godine, ali kasetne bombe koje su korišćene u napadima odnose žrtve i danas. Nedavne pogibije dvojice podoficira Vojske Srbije i jednog pirotehničara koji su radili na raščišćavanju terena od zaostalih eksplozivnih sredstava na Kopaoniku nažalost bile su prilika da se još jednom javnost upita: Zašto Srbija nije ratifikovala Konvenciju o kasetnoj municiji?
Realnost je apsurdna kada se ima u vidu da je naša država još u oktobru 2007. godine organizovala Konferenciju država ugroženih kasetnom municijom, na kojoj se zalagala za usvajanje međunarodnog sporazuma o potpunoj zabrani kasetne municije. Štaviše, Srbija je aktivno učestvovala i na diplomatskoj konferenciji u Dablinu (2008.) kada je usvojena Konvencija, ali je nije potpisala niti je do danas ratifikovala ovaj značajan međunarodni ugovor. Korisno je stoga razmotriti kako Konvencija reguliše problem kasetne municije i osvrnuti se na razloge zbog kojih je Srbija nije ratifikovala.
Saradnica BCBP, inače doktorant na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, na Odeljenju za međunarodne studije, u ovom radu se bavi sledećim pitanjima:
- Zbog čega je kasetna municija posebno opasna?
- Konvencija o kasetnoj municiji;
- Šta jeste i šta nije kasetna municija?
- Kako Konvencija reguliše problem kasetne municije?
- Zašto Srbija nije ratifikovala Konvenciju o kasetnoj municiji?
Tagovi: ..., analizi, jedna, kasetne, kasetnoj, kojima, konvencija, konvenciju, milić, municiji, ratifikovala, saradnica, Srbija, tatjana, zašto
DETALJI
AUTORI
PODELITE
PDF PREGLED
POVEZANI SADRŽAJ
Datum: 18.12.2024.
Autor: Sofija Mandić |
Srbija 2024. godine obeležava deset godina od donošenja Zakona o zaštiti uzbunjivača.
Datum: 13.06.2024.
Autor: Jelena Pejić Nikić | Predrag Petrović |
Brojni nalazi domaćih i stranih istraživačkih organizacija nedvosmisleno ukazuju na to da je Srbija zarobljena država sa hibridnim političkim režimom. Glavnu ulogu u zarobljavanju države i urušavanju demokratije u Srbiji, kao i očuvanju ovakvog stanja, imaju bezbednosne institucije.
Datum: 25.12.2023.
Autor: Dušan Stanković |
Nakon višestrukih ubistava koja su se dogodila 3. i 4. maja 2023. godine, Vlada Srbije je usvojila niz mera u cilju bolje kontrole oružja i unapređenja bezbednosti u školama i među mladima. Mere vezane za vatreno oružje su brojnije i sprovedene su u većoj meri nego ostale. Ipak, nivoi nasilja nisu smanjeni jer se ovim merama ne utiče na njihove uzroke.
