PUBLIKACIJA: Radna studija

Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji

Radna studija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku izdvaja ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o javnosti podataka u sektoru bezbednosti, kao i informisanju građana o radu sektora i bezbednosnim temama. Istraživanje je sprovedeno u martu 2019. godine na reprezentativnom uzorku od 1030 stanovnika Srbije.

Preko 60% građana smatra da nisu dovoljno informisani o bezbednosnim temama. Prema sopstvenoj proceni, 35% građana smatra da uglavnom nisu informisani, dok 26% smatra da nisu uopšte informisani o bezbednosnim temama. Skoro polovina građana (48%) smatra da su bezbednosne teme nedovoljno zastupljene u medijskim izveštajima.

Kada je reč o bezbednosnim temama, građani su najviše zainteresovani za vanredne situacije (72%) i dijalog Beograda i Prištine (62%). Najmanje interesovanja pokazali su za pitanje odnosa Srbije i NATO –  čak 57% građana nije zainteresovano za ovu temu.

Informisanost o bezbednosnim temama

Preko dve trećine građana nije upoznato sa aktuelnim bezbednosnim temama:

  • 75%ispitanika nije upoznato da se srednje škole uvodi obuka za odbranu zemlje
  • 80%građana ne zna sa kim Srbija najčešće izvodi vojne vežbe
  • 72% ne zna da Srbija ima potpisan Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) sa NATO
  • 70%građana ne zna ko je sadašnji direktor policije.

Sa druge strane, polovina građana zna da je Bratislav Gašić direktor BIA, a preko 60% građana upoznato je da Srbija ima Savet za nacionalnu bezbednost.

Dostupnost informacija

Iako je zainteresovanost za temu dijaloga Beograda i Prištine velika, građani ističu da nisu u dovoljnoj meri informisani o ovoj temi. Na primer, najveći broj građana smatra da javnosti nije poznato šta tačno podrazumeva razgraničenje kao moguće rešenje problema sa Kosovom. 41% ispitanika navelo je da ova informacija nije trenutno dostupna, dok 46% smatra da bi trebalo da bude poznata javnosti.

Osim toga, prosečno oko 24% ispitanika misli da ponuđene informacije o bezbednosnim dešavanjima ili radu institucija sektora bezbednosti (cene naoružanja, budžet BIA, prisluškivanje, rušenje u Savamali  i slično) treba da budu dostupne javnosti, dok svaki deseti građanin smatra da nijedna od datih informacija ne bi trebalo da bude dostupna.

Kada je reč o razlozima nedostupnosti informacija, mišljenja su najčešće podeljena između zaštite nacionalne bezbednosti i nesmetanog rada institucija sa jedne strane, i prikrivanja korupcije ili zaštite stranačkih interesa sa druge. Tako na primer, 25% građana koji ističu da ove informacije nisu dostupne  -smatra da cene naoružanja i opreme Vojske Srbije nisu poznate javnosti kako bi se zaštitila nacionalna bezbednost, dok 23% navodi da su ove informacije nedostupne da bi se prikrila korupcija i nepravilnosti u radu.

Stavovi su nešto drugačiji kada je u pitanju rad službi bezbednosti, gde se kao razlozi nedostupnosti informacija najčešće navode tradicionalna zatvorenost ovih institucija i zaštita privatnosti.

U dva slučaja, većina građana koja je navela da informacije o njima nisu dostupne javnosti, ističe da su informacije nedostupne kako bi se zaštitili stranački interesi ili prikrila korupcija i nepravilnosti u radurušenje u Savamali (63%) i nabavka vozila za Ministarstvo unutrašnjih poslova (58%).

Informacije o rukovodiocima institucija u sektoru bezbednosti

Oko dve trećine građana smatra da bi informacije o funkcionerima na čelu bezbednosnih institucija  trebalo da budu dostupne. Međutim, čak 64% građana nema poverenja u informacije koje ovi funkcioneri iznose o sebi (o imovini, prihodima, obrazovanju, prethodnom radnom iskustvu).

Informisanje građana o bezbednosnim temama

Samo jedan od deset građana smatra da je informisanje građana o bezbednosnim temama dužnost Predsednika Republike Srbije, dok jedna trećina navodi da trenutno on to radi češće od ostalih navedenih funkcionera.

Sa druge strane, građani smatraju da bi informacije o radu institucija sektora bezbednosti trebalo da iznose nadležni ministri (34%), direktori službi i policije (14%), kao i zaposleni u institucijama (14%).

Stavovi o institucijama

Kada je reč o institucijama sektora bezbednosti, građani imaju najpovoljniji stav o Vojsci Srbije. Čak 59% ispitanika izrazilo je povoljan, a 13% nepovoljan utisak o ovoj instituciji.

43% građana ima povoljno, a 23% nepovoljno mišljenje o policiji.

O službama bezbednostipovoljan stav izrazilo je 34% građana, međutim, skoro polovina ispitanika ima neutralan stav (28%) ili ne znaju mnogo o toj instituciji (20%).

Kada je reč o Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, većina ispitanika (58%) izrazila je neutralan stav (31%) ili naglasila da ne zna mnogo o toj instituciji (27%).

Najveći broj građana (39%) ističe da bi nadzor nad sektorom bezbednosti trebalo da vrše kako spoljni akteri, tako i same institucije sektora.

Kada je reč o otvorenosti u radu institucija sektora bezbednosti, građani uglavnom smatraju da su ove zatvorenije nego što bi trebalo. Tako na primer, tri četvrtine građana smatra da bi policija trebalo da bude otvorena u svom radu – uglavnom (50%) ili u potpunosti otvorena (24%). Međutim, samo 40% građana smatra da je policija trenutno otvorena.

PDF PREGLED

POVEZANI SADRŽAJ

  • Datum: 13.06.2024.

    Autor: Jelena Pejić Nikić | Predrag Petrović |

    Brojni nalazi domaćih i stranih istraživačkih organizacija nedvosmisleno ukazuju na to da je Srbija zarobljena država sa hibridnim političkim režimom. Glavnu ulogu u zarobljavanju države i urušavanju demokratije u Srbiji, kao i očuvanju ovakvog stanja, imaju bezbednosne institucije.

  • Datum: 25.12.2023.

    Autor: Dušan Stanković |

    Nakon višestrukih ubistava koja su se dogodila 3. i 4. maja 2023. godine, Vlada Srbije je usvojila niz mera u cilju bolje kontrole oružja i unapređenja bezbednosti u školama i među mladima. Mere vezane za vatreno oružje su brojnije i sprovedene su u većoj meri nego ostale. Ipak, nivoi nasilja nisu smanjeni jer se ovim merama ne utiče na njihove uzroke.

  • Datum: 19.09.2023.

    Autor: Maja Bjeloš | Ivana Ranković | Gorana Pebić | Đorđe Blagojević |

    U Srbiji, konzervativni intelektualaci, nacionalisti, populisti, homofobi, desničarske stranke i grupe, ujedinili su se u poslednjih pet godina formirajući novi antirodni društveni pokret koji uživa snažnu podršku verskih organizacija. Predstavljajući „rodnu ideologiju“ kao pretnju nacionalnom identitetu i opisujući sebe kao zaštitnike „tradicionalnih srpskih vrednosti“, ovi akteri su postali aktivni u medijima sa nacionalnom pokrivenošću, na internetu i društvenim mrežama, gde šire i promovišu antirodni diskurs, često deljenjem dezinformacija.