Unapređenje regulatornog okvira privatnog obezbeđenja i detektivske delatnosti

Srbija je među poslednjim zemljama u Evropi koja je regulisala aktivnosti nedržavnih aktera u sektoru bezbednosti  – firmi za privatno obezbeđenje i detektiva.  Zakoni koji regulišu ove dve delatnosti usvojeni su 2013. godine, mada je rad na nacrtima ovih zakona počeo još 2010. godine, kada su, inicijalno, ove dve delatnosti bile obuhvaćene istim nacrtom zakona.

Pre toga, zaštita lica i imovine bila je regulisana propisom o društvenoj samozaštiti (doduše drugačijeg svojinskog oblika), koji je Narodna skupština Republike Srbije ukinula 1993. godine, sa setom zakona koji su oblikovali prethodni sistem samoupravnog socijalizma.

Zemlje u okruženju, nastale na raspadom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, primenjivale su Zakon o sistemu društvene samozaštite na rad privatnog obezbeđenja i na osnovu tih rešenja, ali i prakse rada, kreirale nove, adekvatnije zakone: primera radi, Hrvatska je isti Zakon o sistemu društvene samozaštite ukinula 1996. godine, zamenivši ga Zakonom o zaštiti osoba i imovine. Kada je reč o detektivskoj delatnosti, tada ne možemo naći istorijske paralele u nekadašnjim zakonima SFRJ, već su zakonopisci imali zadatak da stvore propis na osnovu međunarodnog iskustva i tržišne prakse.

U sektoru privatnog obezbeđenja poslovalo je do 40.000 ljudi, mahom zaposlenih na poslovima fizičkog obezbeđenja. Do licenciranja, bilo je registrovano oko 600 firmi, a ovaj broj je znatno manji nakon licenciranja, gde sada posluje oko 400 firmi u oblasti fizičko tehničkog obezbeđenja, koje upošljavaju nešto preko 30.000 licenciranih radnika. Sa detektivima je slična situacija, pa je tako utvrđeno da posluje pedesetak agencija, a od njih svega 16 agencija ima licencu za rad, a 40 licenci je izdato fizičkim licima.

Zakon o privatnom obezbeđenju menjan je 2015. godine, kada su produženi rokovi za (do tada neuspešno) licenciranje firmi i osoblja, dok Zakon o detektivskoj delatnosti nije menjan, iako su istekli rokovi za licenciranje osoblja. Odgovornost je na Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje nije blagovremeno (čitati: do isteka roka za licenciranje) usvojilo neophodne podzakonske akte kojima se uređuje obuka i postupak licenciranja.  Posle ovog „gledanja kroz prste“ ovim branšama, ali i policiji, vreme je pokazalo koliko su podobna zakonska rešenja i šta treba promeniti kako bi ove delatnosti bolje i odgovornije funkcionisale.

Na jesenjem zasedanju 2018. godine, Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o privatnom obezbeđenju i izmene i dopuna Zakona o detektivskoj delatnosti.

U daljem tekstu upoznaćemo čitaoce sa razlozima za donošenje ovih zakona, dobrim i lošim rešenjima, kao i sa propuštenim prilikama.